USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava tvrdeći da su mu povređena prava iz člana 23. Ustava presudama Vrhovnog suda kojima je povećana kazna koju je odredio Okružni sud u Prištini za teško ubistvo jednog policajca i presudom Okružnog suda u Prištini koji ga je osudio za pokušaj teškog ubistva drugog policajca, jer on nije kriv za ova dela, Podnosilac zahteva se takođe žalio da je bio fizički maltretiran od policije tokom pretresa u njegovom stanu, On je tvrdio da se nije žalio na odluku Okružnog suda za pokušaj teškog ubistva jer se plašio da bi Vrhovni sud mogao opet da poveća kaznu, Sud je pretpostavio da se podnosilac zahteva žali na to da mu nije omogućeno pravično i nepristrasno suđenje u skladu sa članom 31. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv jer nije podnet u roku od 4 meseca u skladu sa članom 49. Zakona o Ustavnom sudu. Sud je takođe odlučio da je zahtev neprihvatljiv i po članu 113.7 Ustava i članu 47.2 Zakona o Ustavnom sudu jer podnosilac zahteva nije iscrpeo sva pravna sredstva, što je dokazano činjenicom da on nije uložio žalbu na njegovo osuđivanje od strane Okružnog suda za teško ubistvo. Sud je takođe naglasio da predviđanje podnosioca zahteva ishoda žalbe nije dovoljno da se on oslobodi pravila za iscrpljenje pravnih sredstava, citirajući slučaj Whiteside protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Sud je takođe naglasio razlog za pravilo iscrpljenja pravnih sredstava koje je zasnovano na pretpostavci da pravni poredak Kosova pruža delotvorna pravna sredstva protiv povreda Ustava, citirajući slučajeve Selmouni protiv Francuske, Azinas protiv Kipra, Univerzitet AAB-RIINVEST DOO protiv Vlade Kosova, i Mimoza Kusari Lila protiv Centralne izborne komisije