USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, tvrdeći da su radnje Opštinskog suda i Okružnog suda u Prištini povredile njegovo nenavedeno pravo na kompenzaciju zbog zakašnjenja u donošenju odluke o zahtevu za penziju podnetu 2001. godine, tako što je produžio privremeni aranžman za socijalnu pomoć koja je obuhvatila manji iznos od njegove penzije. Pitanje je dalje komplikovano privatizacijom njegovog bivšeg poslodavca 2007. godine i njegova žalba pred Okružnim sudom koja je bila još nerešena, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv na osnovu člana 53. i 113.7 Ustava i člana 47.2 Zakona o Ustavnom sudu jer nisu iscprljena sva pravna sredstva, naglasivši da je žalba pred Okružnim sudom još nerešena i da podnosilac zahteva nije mogao da dokaže zašto bi pokušaj da se iscrpe pravna sredstva bio nepotreban, citirajući slučaj Univerzitet AAB-RIINVEST protiv Vlade Republike Kosovo. Sud je takođe utvrdio da je zahtev neprihvatljiv jer je podnosilac zahteva propustio da posebno navede koja su mu ustavna prava i slobode povređene, citirajući član 48. Zakona o Ustavnom sudu i, uopšteno, sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava