USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev u skladu sa članom 113.7 Ustava tražeći izvršenje presude Okružnog suda u Gnjilanu, kojom zahteva od Opštinske direkcije za obrazovanje i kulturu (ODOK) da joj garantuje sva prava kao srednjoškolcu uprkos tome što je nosila maramu za glavu, tvrdeći da neizvršenje ove presude predstavlja povredu članova 22, 24, 38. I 47. Ustava, U odgovoru ODO je porekao da je povredio pravo podnosioca zahteva na obrazovanje dodajući da je ona dobrovoljno napustila školu ističući da prema Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju, srednje obrazovanje nije obavezno, ODO je istakao da njegove odredbe zahtevaju nošenje identične uniforme u školi, upozoravajući da bi odstupanje od te politike ometalo obrazovni proces. Na kraju, DKA smatra da Ustav predviđa da je u pogledu verskih uverenja Kosovo sekularna država, Sud je zaključio da je zahtev za izvršenje presude bio neprihvatljiv prema članu 113.7 i članu 47. Zakona o Ustavnom sudu jer podnosilac nije tražila izvršenje presude u bilo kom nižem sudu ukazujući da nije iscrpeo sve pravne lekove. Sud je takođe zaključio da je zahtev očigledno neosnovan prema pravilima 36.2 (a) i 36.2(c) jer podnosilac nije bila isključena ili nije bilo uskraćeno njeno pravo na obrazovanje, navodeći EKLJP slučaj Dogru protiv Francuske