USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva, NVO, je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. i 116. stavu 2. Ustava tvrdeći da su mu prekršena prava na efikasno pravno sredstvo iz člana 22. stava 3. i člana 32. Ustava i člana 1. Protokola 1.1 Evropske konvencije o ljudskim pravima, poništenjem dugoročnog ugovora o korišćenju objekta od strane Skupštine opštine Prištine, za koju se tvrdilo da je politički motivisana. Podnosilac zahteva je tražio obustavljanje odluke privremenom merom, Sud je odlučio da je zahtev neblagovremen i neprihvatljiv prema članu 113. stavu 7. jer tužba koju je podnosilac zahteva podneo u Opštinskom sudu i dalje nije rešena, time odražavajući da nije ispunjen preduslov iscrpljenja svih pravnih sredstava. Sud je naglasio da je obrazloženje uslova za iscrpljenje pravnih sredstava pretpostavka da pravni poredak Kosova sprečava ili ispravlja kršenja Ustava, citirajući slučaj Selmouni protiv Francuske. Sud je takođe naglasio da samo nezadovoljstvo ishodom ne predstavlja dovoljnu osnovu za podnošenje zahteva, citirajući slučaj Whiteside protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Takođe Sud je odbio zahtev za privremene mere prema članu 116. stavu 2. Ustava, članu 27. Zakona o Ustavnom sudu i pravilu 51. stavu 1. Poslovnika o radu jer podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže prouzrokovanje nepovratne štete ili na koji bi način ove mere bile u javnom interesu