USTAVNI SUD

Podnosioci zahteva, tri advokata, su podneli zahtev na osnovu člana 113. st. 1. i 7. Ustava i čl. 6. i 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima, tvrdeći da su dve protivurečne odredbe Administrativnog naređenja UNMIK-a br. 2003/13 diskriminišuće i krše čl. 5, 23, 24. i 31. Ustava, jer se u određenim slučajevima tražilo od stranaka da snose troškove prevoda dokumenata na engleski jezik, dok je u drugim slučajevima prevod pripremala Posebna komora, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv shodno čl. 53. i 113. stavu 7. Ustava, članu 47. stavu 1. Zakona o Ustavnom sudu i pravilu 69. Poslovnika o radu jer nijedan od podnosioca zahteva nije dokazao da je ovlašćena strana za podnošenje zahteva na osnovu kršenja njihovih individualnih prava ili sloboda. Sud je naglasio da je žalba o ustavnim kršenjima podneta kao actio popularis od strane nekoga ko nije direktno umešan neprihvatljiva, citirajući slučaj Ilhan protiv Turske