Konferencija o unapređenju sudskog odgovora na nasilje nad ženama održana u Prištini

Preko 100 predstavnika ključnih pravosudnih institucija, uključujući sudove, tužilaštva i agencije za sprovođenje zakona, te predstavnika relevantnih vladinih organa, međunarodnih organizacija, ambasada i civilnog društva, okupili su se danas u Prištini na konferenciji „Primena Istanbulske konvencije u sudskoj praksi: Sudski dijalog kao osnov efikasnog sudskog odgovora„.

Ustavni sud Republike Kosovo, u saradnji sa Savetom Evrope i AIRE centrom (uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva), organizovao je ovaj događaj u cilju diskusije o praktičnim rešenjima koja bi doprinela većoj implementaciji Istanbulske konvencije, unapređenju sudskog odgovora na nasilje nad ženama i porodično nasilje, kao i jačanju međuinstitucionalne saradnje radi osiguravanja efikasnih i koordiniranih mera za prevenciju, istraživanje i procesuiranje ovih zločina.

Na otvaranju događaja, Gresa Caka-Nimani, predsednica Ustavnog suda Republike Kosovo, kazala je kako je „jedna od glavnih karakteristika Istanbulske konvencije poziv na akciju i sveobuhvatan i koordinisan odgovor na sve oblike nasilja nad ženama“, naglašavajući kako će današnja konferencija „posluži kao platforma za razmišljanje o pozitivnim obavezama Republike Kosovo u kontekstu rodne ravnopravnosti, te o efikasnoj prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja“.

„Otvorena diskusija je prilika da se identifikuju dostignuća, izazovi i rešenja. Ona će također poslužiti kao povod da se osvrnemo na tužne priče kosovskih žena koje su bile izložene kontinuiranom nasilju u porodici, uključujući neuspeh državnih organa da zaštite njihovo pravo na život. Ustav Republike Kosovo sadrži najviše vrednosti i standarde u kontekstu osnovnih prava i sloboda, uključujući rodnu ravnopravnost. Njihova efikasna implementacija u praksi je moguća samo kroz nepokolebljivu posvećenost saradnji i dijalogu i kontinuiranom unapređenju mehanizama koji omogućavaju punu implementaciju obaveza koje proističu iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i Istanbulske konvencije“, kazala je sutkinja Caka-Nimani.

Albulena Haxhiu, ministarka pravde i nacionalna koordinatorka za zaštitu od nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja, istakla je da su: „po prvi put, institucije Republike Kosova preuzele svoje odgovornosti u vezi sa suzbijanjem nasilja u porodici i rodno zasnovanim nasiljem. U ovom slučaju, smatram da će uspeh naših napora biti potpun jedino kada niti jedan lanac ne bude zakazivao, jer bismo u suprotnom ponovo bili suočeni sa ubistvima i kršenjem prava žrtava“.

U nastavku svog obraćanja navela je da: „Moramo učiniti sve što je u našoj moći kako bi svaka žrtva, ili osoba čija bi prava potencijalno mogla biti povređena u budućnosti, znala da ima potpunu institucionalnu, kao i društvenu podršku, a ne obrnuto, jer to takođe postiče prijavljivanje nasilja, ali i njegovo suzbijanje, kao i sprečavanje takvih slučajeva, uvek pod uslovom da su odluke protiv počinilaca u skladu sa važećim zakonodavstvom i dobro odmerene. Koristim ovu priliku da pozovem na borbu protiv društvenih normi koje često opravdavaju nasilje, i da svaka relevantna institucija preuzme svoje obaveze sa visokom odgovornošću i profesionalizmom, a u slučaju neuspeha, treba preduzeti mere koje, uverena sam, će u budućnosti disciplinovati svakog službenika, bez obzira na instituciju“, zaključila je ministarka Haxhiu.

Biljana Braithwaite, direktorka AIRE centrovog Programa za Zapadni Balkan, istakla je da uprkos tome što su zemlje u regionu usvojile zakone i međunarodne standarde protiv nasilja, njihova neefikasna primena i dalje ostavlja žene ranjivima.

„Naša istraživanja pokazala su ozbiljna kršenja prava žena, što se vidi u velikom broju slučajeva rodno zasnovanog nasilja i femicida u regionu. Žene su najčešće najmanje sigurne u vlastitim domovima, a zlostavljači su u većini slučajeva oni koji su im najbliži, tj. članovi njihovih porodica ili partneri. Osim toga, svaka nova socijalna, ekonomska ili zdravstvena kriza, dovodi do nove erupcije nasilja“, rekla je Braithwaite.

Između 2018. i 2022. godine počinjeno je dvadeset femicida i četiri pokušaja femicida, i gotovo u svim slučajevima žene su ubili njihovi muževi, istaknuto je u istraživanju „Femicid u Republici Kosovo: Pravni okvir i sudska praksa (2018-2022)”, koje je predstavljen na ovoj konferenciji.

Tankut Soykan, zamenik šefa Kancelarije Saveta Evrope u Prištini, istakao je da je u novembru 2022. godine Savet Evrope objavio izveštaj „Procena usklađenosti domaćih zakona, politika i drugih mera sa standardima Istanbulske konvencije“, koji je napravljen primenom GREVIO metodologije. Ovaj izveštaj sadrži nalaze i preporuke koje se odnose na svaki član Istanbulske konvencije, kao i sugestije za konkretne korake za daljnje usklađivanje sa ovom Konvencijom. Izveštaj o proceni prepoznaje napredak koji je do sada postignut, ali takođe identifikuje oblasti gde je unapređenje i dalje neophodno, i gde bi trebalo preduzeti akciju, i to hitno u nekim slučajevima.
„Savet Evrope, kao vodeća međunarodna organizacija za ljudska prava u Evropi, blisko sarađuje sa lokalnim vlastima, uključujući Ustavni sud, kako bi unaprijedio pravosudni odgovor na nasilje nad ženama u skladu sa standardima Istanbulske konvencije i praksom Evropskog suda za ljudska prava“, rekao je Soykan.

Događaj je takođe upriličio obraćanja međunarodnih eksperata, Dunje Mijatović, Komesarke Saveta Evrope za ljudska prava i gospodina Roberta Spana, bivšeg predsednika Evropskog suda za ljudska prava i predsednika Odbora pokrovitelja i pokroviteljki Mreže sudija i sutkinja posvećenih jačanju rodne ravnopravnosti, koji su govorili o primenjivim strategijama za korišćenje međunarodnih instrumenata u rešavanju problema nasilja nad ženama i femicida na nacionalnom nivou.