USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava Kosovo, navodeći da su njegova ustavna prava prekršena presudom Vrhovnog suda Kosova kojom su se potvrdile odluke Okružnog suda i Opštinskog suda u Gnjilanu. Podnosilac zahteva je naveo da je Vrhovni sud izvršio povredu prava garantovanih članom 49. Ustava Republike Kosovo, o pravu na rad i obavljanju profesije.

Sud je našao da je zahtev podnosioca neprihvatljiv na osnovu pravila 56.2 Poslovnika o radu zato što podnosilac zahteva nije podneo neki prima facie dokaz koji ukazuje kršenje ustavnih prava. Sud je svoju odluku opravdao, ponavljajući da nije njegova dužnost, prema Ustavu, da deluje kao žalbeni sud ili sud četvrtog stepena, u vezi sa donetim odlukama od strane redovnih sudova. Citirajući odluku ESLJP u slučaju Vanek protiv Republike Slovačke, Sud je dalje obrazložio da nakon razmatranja postupaka u redovnim sudovima u celini, ne primećuje da su odgovarajući postupci na neki način bili nepravični ili proizvoljni i da je Vrhovni sud pružio dovoljno razloga zašto je podržao odluku Okružnog i Opštinskog suda u Gnjilanu. Zbog gore navedenih razloga, Sud je odlučio da odbije zahtev podnosioca kao neprihvatljiv.