USTAVNI SUD

KI110/19, Podnosilac zahteva: Fisnik Baftijari, Zahtev za ocenu ustavnosti Presude Vrhovnog suda Republike Kosova, Pml. br. 123/2019, od 14. maja 2019. godine

KI110/19, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 8. oktobra 2019. godine, objavljeno 7 novembar 2019. godina

Ključne reči: Individualni zahtev, očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv.

Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti osporenog Rešenja Vrhovnog suda, kojim je, po navodima podnosioca zahteva, došlo do povreda prava i osnovnih ustavnih sloboda podnosioca zahteva koje su zagarantovane u članovima 30 [Prava optuženog], 31 [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje], 24 [Jednakost pred Zakonom], 34 [Pravo Lica da mu se ne Sudi dva Puta za Isto Krivično Delo] Ustava.

Između ostalog, podnosilac zahteva je tvrdio da krivičnom delu nezakonitog zauzimanja nepokretnosti nedostaje elemenat krivičnog dela, odnosno nedostatak arbitrarnog zauzimanja. Po navodima podnosioca, on je tvrdio da je prihvaćanje krivičnog dela urađeno iz straha i insistiranja nad osuđenim i od strane njegovog branioca a u suprotnosti sa profesionalnom etikom Advokata, dakle, došlo je do priznanja krivice što je samim tim rezultiralo i povredom člana 30 stava 6 Ustava. Na kraju, on navodi da u smislu člana 34 [Pravo Lica da mu se ne Sudi dva Puta za Isto Krivično Delo] Ustava, redovni sudovi nisu uzeli za osnov Rešenje [P. nr. 208/12] od 30. decembra 2014. godine, kojim je odbačena krivična tužba subsidijarnog tužioca Bu. M. (sada pokojni supružnik druge strane u postupku B. M).

U tom kontekstu, a u vezi sa prvim navodom koji se povezuje sa tvrdnjama o povredama člana 30 i člana 31 Ustava, Sud primećuje da su u slučaju podnosioca redovni sudovi zaključili, dajući dovoljno razloga i obrazloženje koje i ovaj Sud ne smatra proizvoljnim, da je priznanje krivice urađeno u okviru proceduralnih garancija. Što se tiče tvrdnji o povredi člana 24, Sud primećuje da podnosilac zahteva nije predstavio činjenice i nije dovoljno potkrepio svoju tvrdnju o povredama njegovih prava koja su zagarantovana u članu 24 Ustava. Konačno, tvrdnja podnosioca za Sud nije uzeo za osnov Rešenje [P. nr.  208/12] od 30. decembra 2014. godine, kojim je odbačena krivična tužba subsidijarnog tužioca Bu. M. (sada pokojni supružnik druge strane u postupku B.M) po proceni Suda ne stoji jer podnosilac zahteva nije podneo neku činjenicu niti je potvrdio navode u vezi sa povredama njegovih prava koja su zagarantovana članom 34 Ustava.

U ovim okolnostima, Sud smatra da podnosilac zahteva nije potkrepio dokazima niti je dovoljno obrazložio svoje navode po ustavnim osnovama u vezi sa povredom prava i osnovnih ljudskih sloboda koje su zagarantovane Ustavom, odnosno, u vezi sa povredama članova 24, 30 i 31 Ustava, jer predstavljene činjenice ni na koji način ne pokazuju da su redovni sudovi na neki način osporili njemu njegova prava koja su zagarantovana Ustavom.

Samim tim, zahtev je očigledno neosnovan po ustavnim osnovama i treba se proglasiti neprihvatljivim kako je to određeno u članu 113.7 Ustava i kako je dalje naglašeno u uslovima o prihvatljivosti, odnosno u pravilu 39 (2) Poslovnika o radu.