USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, navodeći da su mu presudom Vrhovnog suda prekršena ustavna prava garantovana članom 49.1, kao i članom 23. Univerzalne Deklaracije o Ljudskim Pravima u vezi sa članom 21.1 [Opšta Načela] Ustava i članom 6 EKLJP.

Sud je u vezi sa ovim slučajem ocenio da podnosilac zahteva nije ubedljivo potkrepio i argumentovao svoje navode da je Vrhovni sud na arbitraran način prekršio njegova prava. Ustavni sud je i u ovom slučaju podsetio da je u nadležnosti Vrhovnog suda da oceni zakonitost odluka nižih stepena, čija je dužnost utvrđivanje potpunog i pravilnog činjeničnog stanja i primena materijalnog prava u saglasnosti sa okolnostima slučaja, kako bi se izbegla moguća kršenja prava zagarantovanih zakonodavstvom na snazi i Ustavom. Na osnovu ovih razloga, sud je konstatovao da zahtev podnosioca nije ispunio zahteve člana 46. Zakona i pravila 36.2 (b), stoga, kao takav se smatrao očigledno neosnovanim, Sud je takođe primetio da je podnosilac zahteva sklopio ugovor o novi sa opštinom Gnjilana, pošto je Opština bila dužna da ga vrati na posao u skladu sa rešenjem E. br. 1/2009 Opštinskog suda Gnjilana o izvršenju presude C. br. 540/07. Međutim, podnosilac zahteva u vezi sa ovim pitanjem nije dokazao da je iscrpeo sva pravna raspoloživa sredstva u smislu osporavanja novog ugovora sklopljenog sa opštinom Gnjilana, pre nego što je podneo zahtev Ustavnom sudu. Konačno, sud je našao da zahtev podnosioca nije ispunio uslove prihvatljivosti u skladu sa zahtevima člana 46, 47.2 Zakona, pravila 36.1 (a) i 36.2 (b) Poslovnika o radu.