USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. Ustava tvrdeći da su mu prekršena ustavom zagarantovana prava iz čl. 21, 22, 24, 31, 41, 46, 53. i 54. Ustava presudom Vrhovnog suda, kojom je potvrđena odluka Okružnog suda u Peći da je Opštinski sud u Peći s pravom odbio tužbu podnosioca zahteva o pravu nasleđivanja društvenog preduzeća na osnovu toga da su bivši vlasnici kompenzovani na odgovarajući način, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv jer je podnet nakon isteka zakonskog roka od 4 meseca propisanog članom 49. Zakona o Ustavnom sudu. Sud je takođe odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv usled nedostatka dokaza koji bi argumentovali da su dolenavedeni postupci bili pristrasni ili nepravični, citirajući slučaj Mezotur-Tiszacugi Tarsulat protiv Mađarske za pretpostavku da samo prosto nezadovoljstvo ishodom nije dovoljna osnova za zahtev. Sud je podvukao da je njegova uloga ograničena na ustavne sporove, što ne obuhvata činjenične ili materijalne zakonske protivurečnosti, citirajući slučaj Akdivar protiv Turske, Na kraju, Sud je po istoj osnovi odlučio da je zahtev očigledno neosnovan u vezi sa navedenim kršenjima Evropske konvencije o ljudskim pravima, citirajući slučaj Mordechai Poznanski i drugi protiv Nemačke