USTAVNI SUD

KI24/18, Podnosilac: Jadranka Šapiċ – Zahtev za ocenu ustavnosti odgovora Kosovske agencije za privatizaciju od 8. februara 2018. godine u vezi sa odlukom KAP br. MIT014-0020 od 12. januara 2011. godine  

KI24/18, podnosilac: Jadranka Šapić Rešenje od 13. decembra 2019. godine, objavljeno dana 17 januara 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravno sredstvo, neiscrpljenje pravnih sredstava

Tokom 2007. godine, podnositeljka se zahtevom obratila Regionalnoj kancelariji Kosovske povereničke agencije u Mitrovici da joj se u svojstvu poverioca iz likvidacione mase Društvenog preduzeća „Plastika“ iz Srbice isplati novčana naknada u iznosu naznačenom u zahtevu, zasnovano na presudi Opštinskog suda u Mitrovici P. br. 333/94 od 9. avgusta 1995. godine, koja je, prema navodima podnositeljke, pravosnažna.

Dana 12. januara 2011. godine, Komisija za likvidaciju D.P. „Fabrika plastike“ iz Srbice, donela je odluku br. MIT014-0020, kojom je odbila zahtev podnositelje sa obrazloženjem da je njeno potraživanje zastarelo. Podnositeljka je pred Sudom tvrdila da nikada nije primila ovu odluku sve dok 2018. godine nije lično otišla u Regionalnu kancelariju KAP u Mitrovici kako bi se interesovala za svoj zahtev, kojom prilikom su joj odgovorni službenici objasnili da joj je gore navedena odluka poslata poštom i ujedno su joj uručili i spis predmeta.

Dana 25. januara 2018. godine, podnositeljka zahteva je preko svog punomoćnika podnela zahtev predsedavajućem Odbora KAP  u Prištini, kojim je razjasnila činjenice u slučaju i tražila od njega da obaveže Komisiju za likvidaciju da preispita odluku  MIT014-0020, a 8. februara 2018. godine, KAP je vratila odgovor podnositeljki zahteva.

Podnositeljka tvrdi da joj je ovim postupcima KAP povređeno pravo na korišćenje pravnog sredstva i da je zaobiđena činjenica pravnog dejstva “res judicata” odluke.

Nakon razmatranja navoda podnositeljke, činjenica predočenih u zahtevu i primene normi Ustava i EKLJP u odnosu na ove činjenice, Sud je utvrdio:

Da čak i pod pretpostavkom da je podnositeljka zahteva za postojanje odluke Komisije za likvidaciju KAP kojom je odbijeno njeno potraživanje zbog zastarelosti saznala tek 24. januara 2018. godine, kada je lično otišla u KAP, nije postojala nijedna zakonska prepreka koja bi sprečila ili omela podnositeljku da traži preispitivanje odluke pred Specijalizovanim većem Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na KAP i da bi kasnije, ako bi eventualno bila nezadovoljna odlukom Specijalizovanog veća, podnositeljka mogla da izjavi žalbu na odluku i Žalbenom veću te Komore Vrhovnog suda.

Prema tome, iz gore navedenih razloga, Sud utvrđuje da zahtev podnositeljke ne ispunjava uslove prihvatljivosti jer podnositeljka zahteva nije iscprela pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. stav 2 Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika.

Sud je takođe utvrdio da u okolnostima kada je zahtev podnositeljke preuranjen, Sud ne može razmatrati navod o povredi prava na imovinu zagarantovanog članom 46. Ustava, odnosno članom 1. Protokola 1 EKLJP.