Odluke sa sednice razmatranja održane 21. decembra 2020. godine

Na sednici razmatranja, održanoj 21. decembra 2020. godine, Ustavni sud Republike Kosovo je razmotrio zahtev: 1. KO 95/20. U nastavku možete pročitati kratak sažetak odluke (ceo tekst odluke će se dostaviti stranama, objaviti na web stranici Suda i u Službenom listu narednih dana):

1. Predmet: KO 95/20
Podnosilac zahteva: Liburn Aliu i 16 drugih poslanika Skupštine Republike Kosovo

Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti odluke Skupštine Republike Kosovo br. 07/V-014 od 3. juna 2020. godine o izboru Vlade Republike za koju je podnosilac zahteva navodio da nije bila u skladu sa stavom 3, člana 95. [Izbor Vlade] u vezi sa podstavom 6, stava 3, člana 70. [Mandat poslanika] Ustava Republike Kosovo.
Zahtev se zasnivao na stavu 5, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 42. [Tačnost podneska] i 43. [Rok] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 74 [Podnesak u skladu sa članom 113.5 Ustava i članovima 42. i 43. Zakona] Poslovnika o radu Ustavnog suda.

ZAKLJUČCI

1. Dana 28. marta i 20. avgusta 2019. godine, Etem Arifi je pravosnažnom presudom Apelacionog suda osuđen na godinu i tri meseca zatvora. 6. oktobra 2019. godine održani su vanredni izbori za Skupštinu Republike Kosovo. Etem Arifi se kandidovao i izabran za poslanika u Skupštini Republike Kosovo. Dana 27. novembra 2019. godine, CIK je potvrdio izborne rezultate, a Etem Arifi je takođe bio na spisku potvrđenih poslanika. Dana 26. decembra 1919. godine održan je konstitutivni sastanak Skupštine na kome je potvrđen mandat Etema Arifija. Od tada je Etem Arifi nastavio da vrši funkciju zamenika, iako je osuđen na pravosnažnu sudsku kaznu za krivično delo na godinu i tri meseca zatvora.

2. U ovom ustavnom zahtevu, 17 poslanika Skupštine Republike Kosovo je osporilo ustavnost odluke Skupštine Republike Kosovo br. 07/V-014 o izboru Vlade, donete 3. juna 2020. godine. Podnosioci zahteva navode da je predmetna odluka u suprotnosti sa Ustavom, odnosno stavom 3 člana 95. [Izbor Vlade] u vezi sa podstavom 6, stava 3 člana 70. [Mandat poslanika] Ustava. To jer je, prema podnosiocima zahteva, Etem Arifi takođe učestvovao u postupku glasanja osporene odluke, čiji je glas bio nevažeći zbog njegove kazne od jedne godine i tri meseca zatvora izrečene pravosnažnom sudskom odlukom.

3. Sud ocenjuje da je osnovno pitanje sadržano u ovom zahtevu da li je Etem Arifi imao važeći mandat u vreme donošenja osporene odluke u Skupštini o izboru Vlade (u čijem je glasanju učestvovao).

4. S tim u vezi, Sud je uzeo u obzir: odgovore koje su dostavile države članice Foruma Venecijanske komisije, stavove Venecijanske komisije; kao i dosadašnju praksu Skupštine Republike Kosovo za slične situacije.

5. Što se tiče ustavnih i zakonskih odredaba u Republici Kosovo, koje odgovaraju na pitanja pokrenuta u ovom zahtevu, Sud je utvrdio da:

– član 71.1 Ustava, u vezi sa članom 29.1 (q) Zakona o opštim izborima, predviđa da nijedno lice ne može biti kandidat za poslanika za izbore za Skupštinu, ako je pravosnažnom odlukom proglašeno krivim za krivično delo u poslednje tri (3) godine;

– član 70.3 (6) Ustava predviđa da mandat poslanika prestaje ili postaje nevažeći kada je on/ona kažnjen pravosnažnom odlukom suda za krivično delo koje je kažnjivo zatvorom sa jednom ili više godina zatvora. Ova ustavna definicija je pojačana članom 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika, članom 112.1.a Zakona o opštim izborima, kao i članom 25.1.d Poslovnika Skupštine;

6. Sud smatra da, u pogledu prava na kandidovanje na parlamentarnim izborima, članove 45, 55 i 71.1 Ustava treba čitati zajedno. Dakle, član 45. Ustava se generalno bavi izbornim pravima, određujući na opšti način da se one mogu ograničiti sudskim odlukama, dok član 55 definiše kumulativne uslove pod kojima mogu biti ograničena ustavom zagarantovana ljudska prava. Član 71. Ustava – koji se bavi isključivo „kvalifikacijama“ za kandidovanje za poslanika – predviđa da svaki građanin Republike Kosovo koji ima osamnaest godina ili više i ispunjava zakonske uslove, može biti kandidat za poslanika. Ovi „zakonski uslovi“, navedeni u članu 71. Ustava, definisani su Zakonom o opštim izborima, koji u članu 29.1 (q) jasno i izričito navodi da nijedno lice ne može biti kandidat za poslanika na izborima za Skupštinu, ako je pravosnažnom sudskom presudom u poslednje tri godine osuđen za krivično delo. Ova ustavna i zakonska definicija je u skladu sa praksom koju slede mnoge demokratske zemlje, kao što je primećeno iz relevantnih dokumenta Venecijanske komisije i odgovora država članica Foruma Venecijanske komisije.

7. Sud naglašava da gore navedene ustavne i zakonske norme, koje imaju veze sa nemogućnošću (nepodobnošću) da se kandiduje za poslanika na opštim izborima, kao i sa prestankom ili nevažećim mandatom poslanika, kao rezultat kazne zatvora za vršenje krivičnih dela, ne treba gledati kao samo sebi cilj. U suštini, ove norme nemaju primarnu svrhu kažnjavanja određenih pojedinaca sprečavanjem da vrše funkciju poslanika, već imaju za osnovnu svrhu zaštitu ustavnog integriteta i građanskog kredibiliteta u zakonodavnom telu, kao stuba parlamentarne demokratije.

8. Sud smatra da je građanski kredibilitet u Skupštinu Republike Kosovo povređen ako – uprkos zabranama nametnutim članom 71. Ustava u vezi sa članom 29.1 (q) Zakona o opštim izborima – nekome bude dozvoljeno da dobije mandat i da ga vrši ako je osuđen za krivično delo pravosnažnom sudskom odlukom koja je važila u Republici Kosovo.

9. S tim u vezi, Sud skreće pažnju na Izveštaj Venecijanske komisije, koji ističe da je „zakonitost element vladavine prava i podrazumeva da pojedinci i vlasti moraju poštovati zakon. Vršenje političke funkcije od strane osoba koje su ozbiljno povredile zakon ugrožava primenu ovog principa [vladavine prava], što je jedan od preduslova demokratije, a samim tim i demokratsku prirodu države“ (vidi: izveštaj Venecijanske komisije o izuzeću počinilaca nezakonitih dela iz parlamenta, CDL-EL (2015) 026, od 23. novembra 2018. godine, stav 168).
10. U tom duhu, Sud ocenjuje da je jasan ustavni zahtev sadržan u članu 71.1 u vezi sa članom 70.3 (6) Ustava, da je nespojivo sa Ustavom da neko dobije i zadrži mandat poslanika ako je osuđen za krivično delo pravosnažnom sudskom odlukom, kao što je definisano ovim odredbama. Ovaj uslov je pojačan članovima 29. i 112. Zakona o opštim izborima, kao i članom 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika.

11. Sud dalje ističe da se činjenica da se član 70.3 (6) Ustava, član 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika i član 112.1 (a) Zakona o opštim izborima pozivaju na kaznu poslanika (tj. na kaznu nakon što je dobio mandat), odraz je pretpostavke da član 29.1 (q) Zakona o opštim izborima, koji se zasniva na članu 71.1 Ustava, ne dozvoljava licu osuđenom na kaznu zatvora tokom poslednje tri godine pre izbora da se kandiduje za poslanika i dobije mandat poslanika.

12. Shodno tome, na osnovu jasnog jezika člana 71.1 Ustava u vezi sa članom 29.1 (q) Zakona o opštim izborima, kao i podstavom 6, stava 3. člana 70. Ustava, Sud smatra da nijedno lice ne može da dobije i ima važeći mandat poslanika ako je pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo predviđeno ovim odredbama, ako protiv njega/nje postoji osuđujuća odluka koja je na snazi u Republici Kosovo.

13. Sud primećuje objašnjenje CIK-a, da prema presudi AA.-Uzh. br. 16/2017 od 19. septembra 2017. godine Vrhovnog suda „nikome ne može biti uskraćeno pravo da učestvuje na izborima, ako takvo pravo nije uklonjeno sudskom presudom, što znači da kandidat mora biti proglašen krivim pravosnažnom odlukom, i sud izrekao dodatnu kaznu „lišenje prava da bude biran”.

14. Sud, međutim, smatra da Zakon o opštim izborima ne zahteva da osobe osuđene za krivična dela nužno budu osuđene na dodatnu kaznu „lišenje prava da bude biran“, tako da im ne bude dozvoljeno da se kandiduju na parlamentarnim izborima. parlamentarna. To je zato što se, prema članu 29.1 Zakona o opštim izborima, između ostalog, pružaju sledeća dva osnova: (i) lišenje prava da bude kandidat na izborima odlukom IPŽP-a i suda; i (ii) nemogućnost kandidovanja zbog proglašenja krivim za krivično delo pravosnažnom presudom u poslednje tri godine. To su različite/odvojene osnove koje izazivaju nesposobnost/nepodobnost da bude kandidat. Sud smatra da je ovo tumačenje takođe u skladu sa srodnim čitanjem članova 45, 55, i 71. Ustava.

15. Sud smatra važnim napomenuti da kandidatura Etema Arifija na parlamentarnim izborima, njegov izbor za poslanika i vršenje mandata poslanika – sve to nakon što je pravosnažnom sudskom presudom osuđen na godinu i tri meseca zatvora – otkriva postojanje normativne nejasnoće i ozbiljne nedostatke u institucionalnim mehanizmima Republike Kosovo koji su nadležni da garantuju zakonitost i ustavni integritet izbornih procesa i parlamentarne aktivnosti. Ova nejasnoća je takođe očigledna u odgovorima relevantnih tela Skupštine i CIK-a.

16. S tim u vezi, Sud naglašava potrebu da Skupština Republike Kosovo sa svojim komisijama, u saradnji sa relevantnim institucijama, uključujući SSK i CIK, razjasni i konsoliduje međuinstitucionalnu saradnju i normativne aspekte koji se bave kandidaturom na parlamentarnim izborima i vršenjem mandata poslanika od strane lica osuđenih za krivična dela.

17. Ovo je neophodno kako bi se izbegle paradoksalne situacije, sa ustavne tačke gledišta, kada se osobi, koja je osuđena pravosnažnom sudskom odlukom, predviđeno relevantnim članovima Ustava i zakona, dozvoljava da učestvuje na parlamentarnim izborima, da bude izabrana za poslanika, da verifikuje svoj mandat, kao i da nastavi da vrši funkciju poslanika u Skupštini Republike Kosovo, čak i za vreme izdržavanja zatvorske kazne. Dok Ustav i relevantni zakoni postavljaju jasne normativne prepreke da spreče osobe osuđene na kaznu zatvora zbog počinjenja krivičnih dela, da budu birane za poslanika i da vrše mandat poslanika.

18. Što se tiče izbora Vlade, Sud primećuje da kako bi Vlada mogla da bude izabrana, u skladu sa stavom 3. člana 95. Ustava, „za” Vladu mora da glasa najmanje 61 (šezdeset jedan) poslanik Skupštine. U ovom slučaju, prema zvaničnim dokumentima Skupštine, Sud primećuje da je 3. juna 2020. godine 61 (šezdeset i jedan) poslanik glasao „za“ Vladu, odnosno za osporenu odluku. Etem Arifi takođe je glasao za usvajanje osporene odluke. Nakon što je Sud utvrdio da je mandat Etema Arifija bio nevažeći pre glasanja osporene odluke, ta odluka je dobila samo 60 (šezdeset) važećih glasova. Shodno tome, postupak izbora Vlade nije sproveden u skladu sa stavom 3, člana 95. [Izbor Vlade] Ustava, jer Vlada nije dobila većinu glasova svih poslanika Skupštine Republike Kosovo.

19. Sud ističe da član 95. Ustava, kako se tumači kroz njegovu sudsku praksu, predviđa dva pokušaja izbora Vlade od strane Skupštine. U oba slučaja, Vlada koja se smatra izabranom mora imati većinu glasova svih poslanika Skupštine, odnosno 61 (šezdeset jedan) glas. Ako Vlada ne bude izabrana ni nakon drugog pokušaja, član 95.4 Ustava predviđa raspisivanje izbora od strane predsednika Republike Kosovo.

20. Sud podseća da je Vlada izglasana odlukom br. 07/V-014 Skupštine od 3. juna 2020. godine zasnovana na ukazu predsednika br. 24/2020 od 30. aprila 2020. godine, koji je donet na osnovu stava 4, člana 95. Ustava, odnosno drugog pokušaja izbora Vlade. S tim u vezi, Sud podseća na tumačenje dato u presudi KO72/20, gde je izjavio da će „izbori biti neizbežni u slučaju neuspeha izbora Vlade u drugom pokušaju, […], kojom prilikom na osnovu paragrafa 4 člana 95. Ustava, predsednik raspisuje izbore koji se moraju održati najkasnije 40 (četrdeset) dana od dana njihovog raspisivanja”.

21. U tom smislu, Sud ističe da je u ovom slučaju pokrenut stav 4. člana 95. Ustava, prema kojem predsednik Republike Kosovo raspisuje izbore, koji moraju biti održani najkasnije 40 (četrdeset) dana od dana njihovog raspisivanja.

22. Sud smatra važnim naglasiti da je svestan da je Etem Arifi učestvovao i u drugim postupcima glasanja u Skupštini, iako nije imao važeći mandat. Međutim, na osnovu načela non ultra petita („ne preko zahteva“), Sud se ograničava na ocenu ustavnosti osporenog akta sa zahtevom koji je pred njim podnet, odnosno odlukom br. 07/V-014 Skupštine Republike Kosovo u vezi sa izborom Vlade Republike Kosovo.

23. Sud smatra potrebnim da pojasni i da, na osnovu načela pravne sigurnosti, kao i činjenice da ova presuda ne može imati povratno dejstvo, odluke aktuelne Vlade ostaju na snazi, a Vlada ostaje na funkciji do izbora nove Vlade.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom 113, stav 5 Ustava, članovima 42. i 43. Zakona o Ustavnom sudu i na osnovu pravila 59 (1) i 72 Poslovnika o radu, jednoglasno

ODLUČUJE

I. DA PROGLASI zahtev prihvatljivim;

II. DA UTVRDI da, u skladu sa članom 71.1 Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 29.1 (q) Zakona o opštim izborima, lice osuđeno za krivično delo pravosnažnom sudskom odlukom u poslednje 3 (tri) godine, ne može da bude kandidat za poslanika, niti može da dobije važeći mandat u Skupštini Republike Kosovo;

III. DA UTVRDI da odluka br. 07/V-014 Skupštine Republike Kosovo o izboru Vlade Republike Kosovo od 3. juna 2020. godine nije u skladu sa stavom 3, člana 95. [Izbor Vlade] Ustava, jer Vlada nije dobila većinu glasova svih poslanika Skupštine Republike Kosovo;

IV. DA UTVRDI da, uzimajući u obzir da Vlada nije izabrana prema stavu 3, člana 95. [Izbor Vlade] Ustava, tada, u skladu sa stavom 4, člana 95. [Izbor Vlade] Ustava, predsednik Republike Kosovo raspisuje izbore, koji treba da se održe najkasnije 40 (četrdeset) dana od dana njihovog raspisivanja;

V. DA UTVRDI da ova presuda nema povratno dejstvo i na osnovu načela pravne sigurnosti, odluke Vlade ostaju na snazi, a Vlada ostaje na funkciji do izbora nove Vlade;

VI. DA PROGLASI da ova presuda stupa na snagu na dan objavljivanja i dostavljanja stranama.