Objavljene odluke tokom marta 2024. godine

11.04.2024

Tokom marta 2024. godine, u Ustavnom sudu:

• razmotreno je petnaest (15) slučaja;
• donete su odluke za trinaest (13) slučaja:
• objavljeno su pedeset i šest (56) odluke;

Tokom ovog perioda na veb stranici Suda je objavljeno (i) pet (5) presuda; (ii) četrdeset i osam (48) rešenja o neprihvatljivosti; (iii) dve (2) odluke o odbijanju zahteva i (iv) jedno (1) rešenje o neizvršenju.

Presude
__________________________________
I.
1. KI43/23
Podnosilac: Armend Hamiti
Objavljeno dana: 11. marta 2024. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosova [AA. br. 37/22] od 18. januara 2023. godine

Sud je ocenio ustavnost presude [AA. br. 37/22] od 18. januara 2023. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo u vezi sa odlukom [KPK/ br. 1513/2022] od 29. novembra 2022. godine Tužilačkog saveta Kosova (u daljem tekstu: TSK). Slučaj se odnosi se na disciplinske postupke koje je pokrenuo glavni tužilac Osnovnog tužilaštva, u svojstvu nadležnog organa na osnovu važećeg zakona, protiv podnosioca zahteva, koji vrši funkciju tužioca u Odeljenju za teška krivična dela u Osnovnom tužilaštvu u Prištini. Gore navedeni postupci su pokrenuti nakon što je preko portala objavljena vest sa više fotografija sa jednog sastanka podnosioca zahteva i Sh.K., osuđenog za različita krivična dela. Kao rezultat toga, na osnovu spisa predmeta, TSK je osnovao Istražno veće za sprovođenje disciplinskih istraga protiv podnosioca zahteva. Sastav ovog veća je potom promenio predsedavajući TSK-a, kako bi zamenio jednog od članova veća, na osnovu toga što je isti bio na godišnjem odmoru. Podnosilac zahteva se nakon toga obratio Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK), od koje je tražio da proceni da li pokretanje disciplinskog postupka od strane nadređenog podnosioca zahteva, kao nadležnog organa, predstavlja sukob interesa. TSK je obustavio disciplinski postupak do donošenja odluke ASK, koja je nakon ispitivanja zahteva utvrdila da pokretanje disciplinskog postupka od strane pretpostavljenog podnosioca zahteva ne predstavlja sukob interesa. U međuvremenu, podnosilac zahteva je tražio od TSK-a (i) da se zameni člana Istražnog veća na osnovu toga što je isti nezakonito izdat od strane nenadležnog organa, odnosno od strane predsedavajućeg TSK-a, a ne TSK-a kao kolegijalnog organa; (ii) obustavljanje disciplinskog postupka na osnovu toga što je vođen u suprotnosti sa zakonskim propisima koji su na snazi; (iii) osporio je mandat Istražnog veća na osnovu toga što je istekao zakonski rok za preduzimanje istražnih radnji; i tražio je (iv) isključenje svih članova Istražnog veća, na osnovu toga što su svi relevantni članovi iz njegovog mesta rođenja. Prema pojašnjenjima koja su data u presudi, (i) dana 1. novembra 2022. godine, Istražno veće je TSK-u dostavilo istražni izveštaj, prema kojem su radnje podnosioca zahteva dovele do povrede člana 6. (Disciplinski prekršaji za tužioce) Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca; (ii) dana 2. novembra 2022. godine, TSK je stavio u protokol odluku u vezi sa odbijanjem zahteva podnosioca zahteva za razrešenje tri (3) člana Istražnog veća, i takođe je obavezao ovo potonje da nastavi sa istragom i podnese pismeni izveštaj unutar roka koji je postavljen; s druge strane (iii) dana 29. novembra 2022. godine, TSK je odobrio istražni izveštaj kao osnovan i kao posledicu je izrekao podnosiocu zahteva disciplinsku kaznu „Pismena javna opomena“. Ova odluka je potvrđena i od strane Vrhovnog suda. U svom zahtevu koji je bio upućen Sudu, podnosilac zahteva je tvrdio da su TSK i Vrhovni sud povredili njegovo ustavno pravo na pravično i nepristrasno suđenje koje je zagarantovano članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, pošto isti nisu obrazložili svoje odluke, odnosno uopšte nisu razmatrali njegove žalbene navode, koji su se, između ostalog, odnosili (i) na pravnu nadležnost predsedavajućeg TSK-a da zameni člana Istražnog veća; (ii) zakonitost obustave disciplinskog postupka dok je slučaj bio na razmatranju u vezi sa sukobom interesa u ASK-u; (iii) sa tvrdnjom da je istekao mandat Istražnom veću usled isteka zakonskog roka za preduzimanje istražnih radnji; kao i (iv) procesuiranje izveštaja Istražnog veća u TSK, iako ovo potonje još uvek nije donelo odluku u vezi sa zahtevom za isključenje članova ovog veća. Da bi mogao da razmotri tvrdnje podnosioca zahteva, Sud je prvo (i) razradio opšta načela u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku, kao što je zagarantovano članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava; i (ii) zatim je primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja. U tom kontekstu i prema opštim principima i relevantnim odredbama koje su na snazi, a koje su detaljno razrađene u presudi, Sud je ocenio da Vrhovni sud u osporenoj odluci nije razmotrio suštinske zahteve koje je podnosilac zahteva izneo, a koji se odnose, između ostalog, na (i) zakonitost sastava Istražnog veća; (ii) obustavu disciplinskog postupka; kao i na (iii) odlučivanje o predmetu od strane Istražnog veća van zakonskog roka. Shodno tome, Sud je, kako bi odluka Vrhovnog suda bila u skladu sa pravom podnosioca zahteva na obrazloženu sudsku odluku, istu vratio Vrhovnom sudu na ponovno razmatranje. U presudi se pojašnjava da se nalazi Suda u ovoj presudi odnose samo na proceduralne garancije, odnosno na pravo podnosioca zahteva na jedan nepristrasan i nezavisan sudski postupak u kontekstu obrazložene sudske odluke. Presuda ne prejudicira ishod daljih sudskih postupaka.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde

Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosova i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

2. KI103/23
Podnosilac: Regulatorni ured za energiju Republike Kosovo
Objavljeno dana: 11. marta 2024. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosova [Arj. br. 116/2022] od 9. marta 2023. godine

Sud je ocenio ustavnost presude [Arj. br.116/ 2022] od 9. marta 2023. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo. Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na tužbu Ombudsmana (i) za poništenje kao nezakonite odluke od 6. februara 2012. godine Regulatornog ureda za energiju „za smanjenje gubitaka distribucije električne energije”; kao i (ii) zahtev za nadoknadu potrošačima kojima se fakturiše potrošnja električne energije u četiri (4) opštine na severu Republike Kosovo. Ombudsman je pred redovnim sudovima tvrdio, između ostalog, da (i) fakturisanje električne energije potrošene u četiri (4) severne opštine Republike Kosovo drugim potrošačima koji žive u drugim opštinama Republike Kosovo, predstavlja kršenje Zakona br. 05/L-084 o Regulatornom uredu i Zakona br. 05/L-085 o električnoj energiji; i (ii) ova praksa fakturisanja predstavlja povredu prava na imovinu zagarantovanog članom 46 [Zaštita imovine] Ustava i povredu prava na jednakost pred zakonom zagarantovanog članom 24 [Jednakost pred zakonom] Ustava. Nakon ocenjivanja navoda Ombudsmana, Osnovni sud je poništio kao nezakonito navedeno rešenje Regulatornog ureda za energiju i naložio vraćanje fakturisanog iznosa, odnosno naknadu štete potrošačima kojima je fakturisana utrošena električna energija u četiri (4) severne opštine Republike Kosovo za period od 6. februara 2012. do 20. oktobra 2017. godine, u iznosu od četrdeset miliona osamsto pedeset pet hiljada četiri stotine osamdeset evra (40.855.480,00 evra). Nalaz Osnovnog suda su potvrdili Apelacioni sud i Vrhovni sud. Prema redovnim sudovima, u suštini i između ostalog, uprkos činjenici da je Regulatorni ured za energiju nadležan u pogledu rukovanja regulatornim parametrima i fakturisanjem troškova izgubljene električne energije u prenosnom i distributivnom sistemu, fakturisanje gubitaka pričinjenih u četiri (4) severne opštine Republike Kosovo drugim potrošačima Republike Kosovo, rezultiralo je nejednakim tretmanom građana, suprotno odredbama člana 55 [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava i Zakonu br. 05/L-021 o zaštiti od diskriminacije, jer nije postojala legitimna svrha i proporcionalnost između upotrebljenih sredstava i nameravane svrhe. Podnosilac zahteva, odnosno Regulatorni ured za energiju, pred Sudom je osporio donošenje odluka redovnih sudova, tvrdeći da su iste donete uz povredu prava zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao rezultat (i) očigledno pogrešne primene zakona; kao i (ii) nedostatka obrazloženja sudske odluke. Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i principe Evropskog suda za ljudska prava, u pogledu (i) očigledno pogrešnog tumačenja zakona; i (ii) prava na obrazloženu sudsku odluku, a zatim (ii) primenio iste na okolnosti konkretnog slučaja. Prema pojašnjenjima datim u Presudi, redovni sudovi su uzeli u obzir i ocenili suštinske tvrdnje podnosioca zahteva i pozivajući se na ustavne odredbe i odredbe zakona na snazi, uključujući (i) članove 4 (Prava potrošača) i 12 (Fakture) Zakona br. 04/L-121 o zaštiti potrošača, koji garantuju osnovna prava potrošača, uključujući pravo na zaštitu ekonomskih interesa potrošača i pravo na zaštitu imovine, kao i (ii) član 194 (Opšta pravila) Zakona br. 04/L-077 o obligacionim odnosima u pogledu neosnovanog obogaćenja i obaveze podnosioca zahteva da vrši naknadu štete potrošačima kojima je obračunat trošak električne energije u četiri (4) opštine Republike Kosovo, u periodu od 6. februara 2012. do 20. oktobra 2017. godine, utvrdili su da takva praksa fakturisanja nije zakonom dozvoljena i da se sastoji u nejednakom tretmanu građana tih četiri (4) opština u odnosu na građane u ostatak Republike Kosovo. U nastavku, u vezi sa nadovezivanjem navoda Regulatornog ureda za energiju sa nalazima Suda u presudi KO93/21, sa podnosiocima Blerta Kodra-Deliu i 12 drugih poslanika, u presudi je pojašnjeno da se ovaj predmet suštinski razlikuje od okolnosti konkretnog slučaja, između ostalog i zbog toga što je u predmetu KO93/21 Sud ocenio ustavnost Preporuka [br. 08-R-01] od 6. maja 2021. godine Skupštine Republike Kosovo, prema kojima (i) KOSTT je ovlašćen da pokrije preusmeravanje električne energije u četiri (4) opštine Republike Kosovo, koristeći prihode iz sopstvenog budžeta, sredstva koja će biti nadoknađena „od dividendi ili bilo koji drugi mogući mehanizam“; i (ii) Vlada Kosova je bila u obavezi da u roku od šest (6) meseci obezbedi ceo proces uvođenja u sistem fakturisanja, u skladu sa pravilima i zakonima na snazi, u saradnji sa odgovornim stranama, za fakturisanje potrošača u četiri (4) relevantne opštine za električnu energiju. Prema pojašnjenjima datim u presudi KO93/21, Sud je utvrdio da osporeni akt Skupštine nije u suprotnosti sa relevantnim odredbama Ustava, između ostalog i zbog toga što je razlika u tretmanu potrošača električne energije po osnovu mesta prebivališta, (i) težio legitimnom cilju sprovođenja sporazuma o priključenju ENTSO-E, odnosno Evropskoj mreži operatora prenosnog sistema za električnu energiju; i (ii) bio je privremene prirode. Uzimajući u obzir zakonske odredbe, legitimnu svrhu i privremenost osporenog skupštinskog akta, uključujući i obavezu Vlade da se bavi pitanjima u vezi sa relevantnim sistemom fakturisanja, Sud je ocenio da je isti srazmeran svrsi kojoj teži. Shodno tome, Sud je, primenjujući kriterijume i načela razrađena u vezi sa obrazloženom sudskom odlukom, našao da su se isti bavili i odgovorili na sve bitne tvrdnje podnosioca zahteva iznesene u odgovoru na tužbu, odnosno žalbu, kao i zahtevom za vanredno preispitivanje sudske odluke, te utvrdio da osporena presuda Vrhovnog suda nije u suprotnosti sa osporenim odredbama Ustava Republike Kosovo.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde

Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosova i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

3. KI195/22
Podnosilac: Besim Morina
Objavljeno dana: 11. marta 2024. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosova [AA.nr. 11/2022] od 25. avgusta 2022. godine

Sud je ocenio ustavnost presude [AA. br. 11/2022] od 25. avgusta 2022. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo. Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na lokalne izbore 17. oktobra 2021. godine, na kojima je podnosilac zahteva bio kandidat za odbornika u Skupštini opštine Kamenica iz redova političkog subjekta Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës. Ovaj politički subjekt je osvojio 4 (četiri) mandata, dok je podnosilac zahteva uspeo da dobije 127 (sto dvadeset sedam) glasova, što nije bilo dovoljno da bude izabran za odbornika u Skupštini opštine. Međutim, nakon ostavke gđe. D.K., odbornica u Skupštini opštine iz redova gore navedenog političkog subjekta, Centralna izborna komisija ju je zamenila gđom. K.M., kandidat istog pola, takođe iz istog političkog subjekta, koja je na lokalnim izborima dobila 4 (četiri) glasova manje od podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je osporio relevantnu zamenu u Centralnoj izbornoj komisiji, a potom i u Izbornom panelu za žalbe i predstavke, kao i u Vrhovnom sudu, tvrdeći da mu je povređeno pravo na jednakost pred zakonom i izborna prava prema odredbama člana 24. [Jednakost pred zakonom] i 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava, jer prema navodu, u konkretnom slučaju zamene, prednost treba dati rezultatu glasanja, a ne zameni odbornika Skupštine opštine sa kandidatom istog pola, pošto je na nivou Skupštine opštine prekoračena kvota od 30% (trideset procenata), uzimajući u obzir da su od 27 (dvadeset sedam) odbornika Skupštine opštine, 15 (petnaest) ili 55,55%, bili muškarci, a 12 (dvanaest) ili 44,40% žene. U kontekstu ovih tvrdnji, podnosilac zahteva se pozvao i na presudu Suda u slučajevima KI45/20 i KI46/20 od 26. marta 2021. godine, sa podnosiocima zahteva: Tinka Kurti i Drita Millaku. Gore navedeni organi su odbili tvrdnje podnosioca zahteva, između ostalog, i zbog toga što su na osnovu stavova 3 i 4 člana 8 (Raspodela mesta u skupštini opštine), kao i stava 10.3 (a) člana 10 (Zamena odbornika Skupštine opštine) Zakona br. 03/L-072 o lokalnim izborima (i) najmanje 30% (trideset procenata) od ukupnog broja mesta političkog subjekta moraju biti popunjena od kandidata suprotnog pola; i (ii) odbornike Skupštine opštine zamenjuju kandidati istog pola. Podnosilac zahteva je pred Sudom osporavao odluke odgovornih institucija, navodeći da su donete kršeći prava zagarantovana članovima 24. [Jednakost pred zakonom] i 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava u vezi sa članom 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 gore navedene Konvencije. S tim u vezi, Sud je, takođe, pozivajući se na načela utvrđena presudom Suda u slučajevima KI45/20 i KI46/20, razmatrao: (i) da li je razlika u tretmanu „propisana zakonom“; (ii) da li je razlika u tretmanu imala „legitiman cilj“; i (iii) da li postoji odnos „srazmernosti“ između razlike u tretmanu i cilja koji se želi postići, i utvrdio da osporeni akti nisu doneti uz povredu prava podnosioca zahteva, jer na osnovu Zakona br. 03/ L-072 o lokalnim izborima, minimalna zastupljenost od 30% (trideset procenata) je takođe određena na nivou političkog subjekta, a ne samo na nivou Skupštine opštine. Iako je postignut 30% (trideset procenata) zastupljenosti u relevantnoj skupštini opštine, to nije bio slučaj u kontekstu političkog subjekta. Kao rezultat toga, Sud je utvrdio da je određivanje minimalne zastupljenosti manjinskog pola od najmanje 30% (trideset procenata), kao takvog, neophodno kako bi se omogućila zastupljenost manje zastupljenog pola, odnosno žena, u Skupština opštine Kamenica, pojašnjavajući da podnosilac zahteva nije diskriminisan na osnovu pola, budući da je sledeći na redu bio kandidat K.M., u kontekstu ispunjavanja minimalne kvote od 30% (trideset procenata) kroz izborni rezultat u okviru gore navedenog političkog subjekta.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde

Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosova i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

4. KI168/22
Podnosilac: Nusret Kabashi, Bajram Kabashi i Driton Kabashi
Objavljeno dana: 14. marta 2024. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova [AC-I.-22-0418-A0001], od 22. septembra 2022. godine

Sud je ocenio ustavnost rešenja [AC-I.-22-0418-A0001] od 22. septembra 2022. godine Žalbenog veća Posebne Komore Vrhovnog suda Kosova. Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na postupak kupovine od strane A.K., u ime preduzeća „Petrol Kabashi“ sh.p.k., nekoliko imovina bivšeg Društvenog preduzeća KB „Bujqësia“, kroz postupak direktnog pregovaranja sa Kosovskom agencijom za privatizaciju (u daljem tekstu: KAP). Kao rezultat toga, KAP i „Petrol Kabashi“ sh.p.k. su potpisali ugovor o prodaji i prenosu spornih imovina. Podnosioci zahteva su podneli tužbu Specijalizovanom veću Posebne komore Vrhovnog suda protiv KAP-a i „Petrol Kabashi” sh.p.k., tražeći (i) izricanje mere bezbednosti na sporne imovine; i (ii) raskid gore navedenog ugovora, navodeći da je isti u suprotnosti sa Zakonom br. 04/L-034 o KAP-u. Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda je usvojilo zahtev za meru bezbednosti do konačnog rešavanja slučaja. Međutim, nakon žalbe tuženih stranaka Žalbenom veću Posebne komore Vrhovnog suda, poslednje navedeno je usvojilo žalbe i preinačilo prvostepenu odluku u pogledu mere bezbednosti. Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda je, u slučaju izmene odluke u vezi sa merom bezbednosti, istaklo da je kao kriterijum za izricanje mere bezbednosti, između ostalog, i šteta koja se može naneti stranci ako se mera bezbednosti ne izrekne. Što se tiče predmetnog kriterijuma, Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda je smatralo da je u konkretnom slučaju navedena šteta već nastala i da se ne može izbeći, ali da se može popraviti u novčanom smislu ako u meritumu ovog spornog slučaja tužioci budu uspešni u tužbi, shodno tome ocenjujući da se nisu stekli uslovi za izricanje privremene mere u odnosu na spornu imovinu. Podnosioci zahteva su pred Sudom navodili da su im relevantnim rešenjem Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i članom 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, između ostalog, jer se osporenom odlukom ne rešavaju njihove suštinske tvrdnje u pogledu zakonitosti gore navedene odluke, uključujući i one koje se odnose na potrebu za merom bezbednosti. Sud je, nakon što je (i) razradio opšta načela u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku, kao što je zagarantovano gore navedenim članovima Ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (ii) ista primenio na okolnosti konkretnog slučaja, ocenio da Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije postiglo pravi balans između stranaka u ovom postupku, jer se nije bavilo nijednom od tvrdnji i argumenata od suštinskog značaja, koji u ovom slučaju uključuju (i) mogućnost da bi se podnosiocima zahteva mogla prouzrokovati nepopravljiva šteta odbijanjem zahteva za privremenu meru; kao i (ii) nedavanje konkretnog odgovora u vezi sa odlučnim navodom u kontekstu nedostatka proceduralnog legitimiteta KAP-a. Sud je ponovio da na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava i Suda, redovni sudovi imaju diskreciono pravo da ocenjuju argumente strana na koje se mora dati odgovor, međutim, rešavanje suštinskih i odlučnih tvrdnji relevantne stranke je obavezno u kontekstu prava na obrazloženu sudsku odluku. Sud je na kraju naglasio da je njegova presuda doneta samo u vezi sa postupkom za obustavu/odlaganje izvršenja osporenih odluka dok redovni sudovi ne odluče o meritumu tužbe. Pitanje zakonitosti gore navedenih odluka se razmatra pred redovnim sudovima i presuda Suda u ovom slučaju ni na koji način ne prejudicira njihovo odlučivanje o meritumu tužbe.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde

Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosova i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

5. KI178/22
Podnosilac: Ibrahim Tërnava
Objavljeno dana: 11. marta 2024. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosova [Rev. nr. 59/2021], od 6.maja 2022. godine

Sud je ocenio ustavnost presude [REV. br. 59/2021] od 6. maja 2022. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo. Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na tužbu podnosioca zahteva za poništaj odluke Železnice Kosova, kojom je istom prekinut radni odnos, kojom je predviđeno čekanje za odlazak u penziju za zaposlene u Železnici koji su navršili 60 godina ili su imali najmanje 35 godina radnog staža tokom 2001. godine na osnovu Administrativnog uputstva Departmana za saobraćaj i infrastrukturu br. 2001/3 od 27. februara 2001. godine. Gore navedenom tužbom podnosilac zahteva je tražio (i) povratak na radno mesto; i (ii) naknadu plata za period od 28. februara 2001. godine do 1. oktobra 2007. godine. Nakon što je njegov slučaj nekoliko puta ponovo razmatran od strane redovnih sudova, tokom 3 (tri) sudska postupka, koji su vraćeni na ponovno suđenje, podnosiocu zahteva je u načelu usvojen tužbeni zahtev od prve odluke Opštinskog suda 12. februara 2003. godine do trećeg sudskog postupka koji je Vrhovni sud odlukom od 12. aprila 2012. godine vratio na ponovno suđenje. Nakon toga, 15. januara 2016. godine, Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev podnosioca i (i) poništio gore navedenu odluku tužene; (ii) obavezao tuženu da vrati podnosioca zahteva na radno mesto; i (iii) da mu na ime ličnog dohotka nadoknadi iznos od 16.646,37 evra za penzijski doprinos, kao i druge troškove postupka. Zaključak Osnovnog suda je potvrdio Apelacioni sud, dok je Vrhovni sud preinačio presude Osnovnog suda i Apelacionog suda, odbijajući tužbeni zahtev podnosioca, kao neosnovan. Podnosilac zahteva je osporio ovo odlučivanje Vrhovnog suda pred Sudom, tvrdeći povredu prava zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao rezultat nedostatka obrazloženja sudske odluke, uključujući i u kontekstu nedostatka doslednosti sudske prakse redovnih sudova. Podnosilac zahteva naglašava nedostatak obrazloženja od strane Vrhovnog suda, između ostalog, u kontekstu (i) primenljivosti Administrativnog uputstva Departmana za saobraćaj i infrastrukturu br. 2001/3; i (ii) nedostatak doslednosti sudske prakse, kao rezultat toga što je Vrhovni sud doneo različitu odluku u 4 (četiri) slučaja sa istim činjeničnim i pravnim okolnostima. Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i načela Evropskog suda za ljudska prava u kontekstu (i) obrazložene sudske odluke, uključujući u vezi sa nedostatkom doslednosti sudske prakse; a zatim (ii) primenio iste na okolnosti konkretnog slučaja. Sud je utvrdio da za razliku od svih drugih presuda koje je podnosilac zahteva podneo Sudu i koje u potpunosti odgovaraju činjeničnom i pravnom stanju presude donete u slučaju podnosioca zahteva, Vrhovni sud je primenio Administrativno uputstvo br. 2001/3 u oceni zakonitosti prestanka radnog odnosa radnicima, odnosno podnosiocu zahteva. U tom kontekstu, Sud je istakao da uzima u obzir mogućnost da redovni sudovi, tokom izgradnje sudske prakse, mogu donositi različite odluke, što odražava razvoj sudske prakse. Međutim, naglasio je da na osnovu sudske prakse Suda i Evropskog suda za ljudska prava, odstupanja od doslednosti sudske prakse moraju imati objektivna i razumna obrazloženja, koja u konkretnom slučaju nedostaju u presudi Vrhovnog suda i kao posledica toga, ista mora biti vraćena na ponovno razmatranje Vrhovnom sudu.

Saopštenje vezano za presudu možete pročitati klikom ovde

Dok, ceo tekst presude i rezime na dva službena jezika Republike Kosova i na engleskom jeziku možete pročitati klikom ovde

Rešenja o neizvršenju
__________________________________
II.
U 1 (jednom) rešenju o neizvršenju, koje je objavio Sud, poslednje navedeni je u skladu sa članom 116. [Pravni efekat odluka] Ustava Republike Kosovo, članom 19. (Donošenje odluka) Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo i pravilom 60. (Izvršenje odluka) Poslovnika o radu utvrdio da presuda Ustavnog suda Republike Kosovo od 3. februara 2021. godine u slučaju Kl86/18, sa podnositeljkom zahteva: Slavica Đorđević, nije sprovedena od strane nadležnih organa Republike Kosovo.

6. KI86/18
Podnosilac: Slavica Đordević
Objavljeno dana: 11. marta 2024. godine
Rešenja o neizvršenju u vezi sa presudom Ustavnog suda Republike Kosova u slučaju br.KI86/18, od 3. februara 2021. godine

Ceo tekst rešenja o neizvršenju i rezime na dva službena jezika Republike Kosova možete pročitati klikom ovde

Rešenja o neprihvatljivosti
__________________________________
III.
U 37 (trideset sedam) rešenja o neprihvatljivosti, koja je objavio Sud, poslednje navedeni je utvrdio da su zahtevi podnosilaca neprihvatljivi na osnovu stava 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, člana 48. (Tačnost podneska) Zakona i stava (2) pravila 34 (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika o radu, jer (i) navodi relevantnih podnosilaca zahteva spadaju u kategoriju četvrtog stepena; (ii) odražavaju navode sa „očiglednim nedostatkom povrede”, i/ili (iii) su isti „nepotkrepljeni ili neobrazloženi”.

7. KI164/22
Podnosilac: Demokratska Partija Kosova
Objavljeno dana: 1. marta 2024. godine
Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosova [ARJ.nr.45/2022], od 13. juna 2022. godine