Obaveštenje za medije

Presuda Ustavnog suda u slučaju Valon Bislimi protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, Sudskog saveta Kosova i Ministarstva pravosuđa

 
Priština, 1. novembar 2010. god. Ustavni sud je danas objavio Presudu o gore navedenom slučaju, koji je ranije tokom ovog meseca jednoglasno izglasan. Slučaj je u vezi sa ocenom ustavnosti navodne povrede slobode kretanja podnosioca zahteva, garantovane Ustavom Republike Kosovo i Evropskom konvencijom za ljudska prava. Prema podnosiocu zahteva, pravo da napusti svoju zemlju mu je prekršeno odbijanjem izdavanja pasoša – dokument koji mu je potreban za putovanje u inostranstvo. Podnosilac je dodatno tvrdio da u pravnom sistemu Kosova ne postoji delotvorno pravno sredstvo koje bi trebalo tražiti u podizanju pitanja njegovog prava da napusti zemlju.
 
Ustavni sud je razmatrao da li su pravna sredstva bila na raspolaganju podnosiocu zahteva, da li ih je iscrpeo i da li jesu ili nisu bila delotvorna. Suprotne strane su tokom javne rasprave, održane 14. jula 2010. god, objasnile sadašnju praksu u detaljima, ali nijedna od njih nije bila u mogućnosti da pokaže da postoje raspoloživa i delotvorna pravna sredstva za situaciju podnosioca zahteva. Sledstveno, Sud je ustanovio da podnosilac zahteva nije imao na raspolaganju delotvorna pravna sredstva koja bi mogao da traži i iscrpi. Sud je oglasio zahtev prihvatljivim.
 
Sud je razmatrao da li je postojalo kršenje prava da napusti zemlju, kao što je garantovano članom 35. Ustava i članom 2. Protokola br. 4. uz Konvenciju. Ustanovljeno je da su pravni postupci zakazali da zadovolje zahteve člana 2. Protokola br. 4 uz Konvenciju. Sud je takođe ustanovio da administrativni organ nadležan za izdavanje pasoša nije uzeo u obzir sve relevantne informacije u cilju osiguravanja da je ograničenje slobode kretanja podnosioca zahteva opravdano i srazmerno. Tela su zakazala da ispune njihovu dužnost da ponovo pravilno provere meru ograničenja slobode kretanja podnosioca zahteva. Prema tome, podnosilac zahteva je bio predmet mera automatske prirode, bez ikakvih ograničenja u vezi sa njihovim opsegom ili trajanjem. Sledstveno, Sud je ustanovio da je postojala povreda prava podnosioca zahteva na slobodu kretanja, garantovanog članom 35. Ustava u vezi sa članom 2. stav 2 Protokola br. 4 uz Konvenciju

Sud je takođe razmatrao da li je pravo podnosioca zahteva na delotvorno pravno sredstvo takođe prekršeno. Ustavni sud je primetio da su suprotne strane potpisale Sporazum o razumevanju 21. avgusta 2008. god, koji je imao za cilj određivanje postupaka i nadležnosti između Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravosuđa i Sudskog saveta Kosova o primeni člana 27. Zakona o putnim ispravama. Sud je naglasio da Sporazum može samo olakšati primenu zakona i ni u kojem slučaju ne treba biti korišćen kao izgovor za ne-primenjivanje zakona. Sud je podsetio da saglasno praksi zasnovanoj na Sporazumu, zahtev za pasoš podnosioca zahteva nikada nije razmotren uz valjanu zaštitu i temeljitost u postupku od strane odgovarajućeg tela. Shodno tome, Sud je ustanovio da je praksa zasnovana na Sporazumu o razumevanju od 21. avgusta 2008. god, koju primenjuju Ministarstvo unutrašnjih poslova i Opštinski sud, onemogućila podnosiocu zahteva da uživa njegovo pravo na delotvorno pravno sredstvo, kršeći član 54. Ustava u vezi sa članom 13. Konvencije.

Sledstveno, sud je ustanovio da Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da donese odluku o zahtevu za pasoš podnosioca zahteva u saglasnosti sa Zakonom o putnim ispravama i uslovima ove Presude, u roku od 30 dana nakon primanja ove presude.

Ceo tekst ove Presude se može naći na: http://www.gjk-ks.org/