Obaveštenje o odlukama sa sednice za razmatranje održane 24. septembra 2021. godine

Na sednici za razmatranje koja je održana 24. septembra 2021. godine, Sud je razmotrio zahtev KO 61/21 podnet od strane Slavka Simića i 10 drugih poslanika Skupštine Republike Kosova. U zahtevu KO 61/21, predmetna stvar razmatranja je bila ocena ustavnosti odluke Skupštine Republike Kosovo [br. 08/V-005], od 22. marta 2021. godine, o izboru Vlade Republike Kosovo. Podnosioci zahteva su pred Sudom smatrali da Odluka o Izboru Vlade nije u skladu sa članom 96 [Ministarstva i Predstavljanje Zajednica] Ustava, jer Ministar administracije i lokalne samouprave nije izabran nakon konsultacije sa većinom poslanika koji zastupaju nevećinske zajednice u Skupštini Kosova.

Glavno pitanje u ovom slučaju odnosi se na način na koji se imenuju ministri koji predstavljaju nevećinsku zajednicu u Vladi. Pred Sudom nije bio sporan način imenovanja jednog (1) ministra koji se obavezno imenuje od strane srpske zajednice; ili jednog (1) ministra kojeg obavezno imenuju druge nevećinske zajednice, već imenovanje „trećeg“ ministra u vladi od strane nevećinskih zajednica, što je ustavna obaveza u slučaju da se Vlada sastoji od više od dvanaest (12) Ministara. S tim u vezi, podnosioci zahteva su tvrdili da je za imenovanje „trećeg“ ministra u Vladi potrebna konsultacija/odobrenje većine svih poslanika koji predstavljaju nevećinske zajednice u Skupštini, odnosno najmanje jedanaest (11) od dvadeset (20) poslanika koji predstavljaju nevećinsku zajednicu.

Ustavni sud je naglasio da bi, a u smislu ustavnosti sastava Vlade, na osnovu člana 96. Ustava, Vlada trebala imati najmanje jednog (1) ministra iz srpske zajednice i jednog (1) ministra iz druge nevećinske zajednice. Način izbora ovih ministara razlikuje se u zavisnosti od toga da li je kandidat za ministra poslanik u Skupštini ili nije. Da bi se predložio kandidat za ministra iz reda poslanika Skupštine, potrebno je konsultovati se sa strankama, koalicijama ili grupama koje predstavljaju nevećinske zajednice na Kosovu. Sa druge strane, za imenovanje kandidata za ministra izvan redova poslanika Skupštine potrebno je formalno odobrenje većine poslanika Skupštine, koji pripadaju strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, koji su se izjasnili da predstavljaju navedenu zajednicu. Ustavni sud je takođe naveo da Ustav propisuje da ako sastav vlade ima više od dvanaest (12) ministara, Vlada mora imati i trećeg ministra, „koji predstavlja jednu od nevećinskih zajednica na Kosovu„.

Sud je dalje naveo da, u odnosu na trećeg ministra, Ustav predviđa diskreciono pravo mandataru za Premijera, u odnosu na redove dotičnih zajednica, iz kojih se može izabrati treći ministar, ne navodeći nužno da se ovaj Ministar mora predložiti/usvojiti od strane poslanika koji predstavljaju srpsku zajednicu ili od poslanika koji predstavljaju druge nevećinske zajednice, već tražeći da se poštuje isti postupak, odnosno konsultacije/odobrenje “dotične zajednice”, u zavisnosti od toga da li je dotični kandidat poslanik u Skupštini ili nije.

U okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud je naglasio da je „treći“ ministar iz nevećinskih zajednica, odnosno Ministar Administracije i lokalne samouprave, bio poslanik Skupštine izabran na izborima 14. februara 2021. godine, i koji je izjavio da zastupa jednu od ostalih nevećinskih zajednica u Skupštini u smislu člana 64. [Struktura Skupštine] Ustava, i koji je predložen za ovu funkciju uz konsultacije sa predstavnicima nevećinskih zajednica u Skupštini. Imajući u obzir da je odgovarajući kandidat bio izabrani poslanik Skupštine, formalno odobrenje od navedene zajednice nije bila ustavna obaveza, a pred sudom nije bilo nikakvih tvrdnji da poslanici koji zastupaju druge zajednice nisu bili konsultovani u vezi sa imenovanjem navedenog kandidata za ministra, nasuprot činjenici da im je Sud omogućio da dostave svoje komentare u vezi sa zahtevom koji je podnet od strane podnosilaca zahteva.

Sud je na kraju objasnio da na osnovu člana 96. Ustava obavezna je konsultacija sa ili odobrenje poslanika koji predstavljaju „dotičnu zajednicu“, odnosno poslanika koji predstavljaju srpsku zajednicu ili koji predstavljaju druge nevećinske zajednice, u zavisnosti od toga da li je taj kandidat poslanik u Skupštini ili ne, a ne većina svih poslanika koji predstavljaju nevećinske zajednice. U okolnostima ovog slučaja, kandidat koji je nominovan za ministra bio je poslanik u Skupštini i stoga njegovo formalno odobrenje nije bila ustavna obaveza, dok pred Sudom nije bilo nikakvih tvrdnji da obaveza za konsultaciju sa “navedenom zajednicom” nije bila iscrpljena. Stoga, Sud je zaključio da osporena Odluka Skupštine Kosova o izboru Vlade nije doneta u suprotnosti sa stavovima 3 i 5 člana 96 Ustava.

Napomena:

Ovo saopštenje za javnost pripremio je Sekretarijat suda samo u informativne svrhe. Puni tekst odluke biće dostavljen strankama uključenim u slučaj, biće objavljen na veb-stranici Suda i u Službenom listu, nakon sprovođenja odgovarajućih postupaka navedenih u Zakonu o Ustavnom sudu i u Poslovniku o Radu Suda.
Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na: https://gjk-ks.org/sr/odluke.