Obaveštenje o odluci u slučaju KI11/24

Ustavni sud Republike Kosovo je odlučio u vezi sa zahtevom KI11/24, podnesen od Zekë Jasiqi, kojim je tražena ocena ustavnosti rešenja [PN. br. 1420/23] Apelacionog suda Kosova od 15. novembra 2023. godine. Sud je, jednoglasno, odlučio, (i) da proglasi zahtev prihvatljivim, i (ii) da utvrdi da rešenje [PN. br. 1420/23] Apelacionog suda od 15. novembra 2023. godine, nije u suprotnosti sa stavom 5. člana 30. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa tačkom (c) stava 3. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP.

Presudom se najpre razjašnjavaju okolnosti konkretnog slučaja koje se odnose na krivičnu prijavu [2018-KE-262] koju je Tužilaštvo za teška krivična dela u Prištini podnelo protiv podnosioca zahteva i lica I.O, I.B, A.T, M.M, R.H, E.L. i S.N, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivična dela (i) “zelenaštvo” iz člana 343. (Zelenaštvo) u vezi sa članom 31. (Saizvršilaštvo) Krivičnog zakonika Republike Kosovo, (ii) “iznuda” iz člana 340. (Iznuda) Krivičnog zakonika, i (iii) “prevara” iz člana 335. (Prevara) Krivičnog zakonika nad oštećenim F.D. Podnosilac zahteva je imenovao advokata A.Q. kao svog branioca u krivičnom postupku, koji je bio i ovlašćeni branilac lica A.T.

Prema datim pojašnjenjima, tokom održavanja prvog ročišta u krivičnom predmetu pred Osnovnim sudom povodom optužnice protiv podnosioca zahteva, državni tužilac je pored čitanja optužnice, tražio od Osnovnog suda da utvrdi da li advokat A.Q, može da bude branilac podnosioca zahteva, imajući u vidu da isti advokat nastupa i kao branilac lica A.T, u predmetnom krivičnom postupku. Osnovni sud je razmotrio zahtev Tužilaštva, te doneo rešenje kojim je odbio mogućnost da advokat A.Q, bude branilac podnosioca zahteva, naglasivši da je stavom 1. člana 54. (Ograničenja branioca u zastupanju) Zakonika br. 08/L-032 o krivičnom postupku Republike Kosovo, utvrđeno da: “u krivičnom postupku branilac ne može da zastupa dvoje ili više okrivljenih lica u istom predmetu”. Podnosilac zahteva je protiv gore navedene odluke Osnovnog suda izjavio žalbu Apelacionom sudu, koji je odbio žalbu sa obrazloženjem da je prvostepena odluka zasnovana na stavu 1. člana 54. (Ograničenja branioca u zastupanju) Zakonika o krivičnom postupku.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporio gore navedena rešenja Osnovnog i Apelacionog suda, pri čemu je, u suštini, naveo da je njima povređeno njegovo pravo na slobodan izbor branioca, koje je zagarantovano stavom 5. člana 30. [Prava optuženog] Ustava, kao i njegovo pravo na obrazloženu sudsku odluku zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je (i) razradio opšta načela prava na slobodan izbor branioca, prema sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, uključujući i načela i kriterijume koje je razvio, da bi potom nastavio sa (ii) primenom istih u okolnostima konkretnog slučaja.

Presuda Suda se posebno poziva na načela i kriterijume ustanovljene u predmetima Evropskog suda za ljudska prava Dvorski protiv Hrvatske, Imbrioscia protiv Švajcarske i Salduz protiv Turske, u kojima je, između ostalog, navedeno da “pravo optuženog da bira svog advokata nije apsolutno pravo” i da se isto može ograničiti primenljivim zakonima u meri u kojoj je to srazmerno.

Presudom je, uz primenu načela i kriterijima ustanovljenih sudskom praksom ESLJP-a, odnosno onih (i) da pravo na branioca nije apsolutno pravo; (ii) da ograničenje ovog prava, odnosno ograničenje izbora branioca podleže odredbama koje se primenjuju u relevantnom pravnom sistemu, u vezi sa tim ko može biti advokat u postupku; i (iii) da moraju postojati relevantni i dovoljni razlozi, koji određuju da je takvo ograničenje ovog prava zapravo u interesu pravde, između ostalom, naglašeno (i) da je ograničenje izbora branioca za zastupanje, u okolnostima konkretnog slučaja, propisano stavom 1. člana 54. (Ograničenja branioca u zastupanju) Zakonika o krivičnom postupku, koje ograničenje se odnosi na činjenicu da jedan branilac ne može da zastupa dva okrivljena lica u krivičnom postupku, i (ii) da je ograničenje ovog prava u interesu pravde.

Pored toga i prema datim pojašnjenjima, presudom je razjašnjeno (i) da je podnosilac zahteva zastupan od strane advokata T.R. u ranoj fazi krivičnog postupka; (ii) da podnosilac zahteva nije opozvao punomoćje advokatu T.R. na početnom ročištu, već je izabrao još jednog advokata kao branioca u nastavku krivičnog postupka; i (iii) da je podnosilac zahteva imao zastupnika/advokata u toku vođenja postupka. Pored toga, redovni sudovi su onemogućili podnosiocu zahteva izbor advokata A.Q, kao drugog branioca, pozivajući se na ograničenja iz člana 54. (Ograničenja branioca u zastupanju) Zakonika o krivičnom postupku, pri čemu se predmetno ograničenje odnosi isključivo na gore navedenog advokata, a podnosilac zahteva ima pravo da izabere drugog advokata u nastavku krivičnog postupka, u meri u kojoj to ne predstavlja radnju koja je u suprotnosti sa članom 54. (Ograničenja branioca u zastupanju) Zakonika o krivičnom postupku.

Shodno navedenom, a prema datim pojašnjenjima, osporena rešenja redovnih sudova o odbijanju zastupanja podnosioca zahteva od strane advokata A.Q, kao drugog branioca u krivičnom postupku, u konkretnim okolnostima ovog predmeta, ne predstavljaju povredu stava 5. člana 30. [Prava optuženog] Ustava u vezi sa stavom 3. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Napomena:

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke biće dostavljen stranama uključenim u slučaj, biće objavljen na sajtu Suda i u Službenom listu, nakon okončanja odgovarajućih postupaka utvrđenih u Zakonu o Ustavnom sudu i Poslovniku o radu Suda. Sažetak koji je objavljen ovim obaveštenjem može biti predmet jezičkih i tehničkih ispravki u konačnom nacrtu odluke. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/