Obaveštenje o odluci u slučaju KI105/24

Ustavni sud Republike Kosovo je odlučio o zahtevu KI105/24, podnesen od Imrije Kadriu, kojim je zatraženo ocena ustavnosti presude [AC. br. 2125/22] Apelacionog suda Kosova, od 23. februara 2024. godine. Sud je, sa 6 (šest) glasova „za“ i tri (3) glasa „protiv“, odlučio: (i) da proglasi zahtev prihvatljivim, i (ii) da utvrdi da presuda [Ac. br. 2125/22] Apelacionog suda od 23. februara 2024. godine nije u saglasnosti sa stavom 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Na početku, u presudi se pojašnjavaju okolnosti konkretnog slučaja vezano za tužbu koju je podnositeljka zahteva podnela Osnovnom sudu protiv Opštine Štimlje, kojom je tražila isplatu razlike dodatne zarade unapređenje i isplatu dodatne zarade za napredovanje u karijeri. Osnovni sud u Uroševcu je delimično usvojio kao osnovan tužbeni zahtev podnositeljke zahteva, usvojivši njen zahtev za naknadu neisplaćene razlike u zaradi za licenciranje – unapređenje, ali odbivši preostali deo tužbenog zahteva za naknadu na ime napredovanja u karijeri, uz obrazloženje da nijednim materijalnim dokazom nije uspeo da utvrdi da je podnositeljka zahteva napredovala u karijeri, da je unapređena ili kvalifikovana tokom vremenskog perioda od 18. aprila 2017. do 20. maja 2019. godine. Protiv presude Osnovnog suda u Uroševcu, podnositeljka zahteva je izjavila žalbu Apelacionom sudu Kosova, navodeći povredu odredaba parničnog postupka i pogrešno utvrđeno činjeničnog i pravnog, protiv koje je naknadno Opština Štimlje podnela odgovor na žalbu. Apelacioni sud Kosova je presudom odbio, kao neosnovanu, žalbu podnositeljke zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda u Uroševcu, utvrđujući da nijednim materijalnim dokazom nije dokazana ispunjenost zakonskog uslova za naknadu na ime napredovanja u karijeri iz tačke 1.5 stava 1. člana 7. (Licenciranje) Kolektivnog ugovora, odnosno da podnositeljka zahteva nije dokazala da je napredovala u karijeri, da je unapređena ili kvalifikovana tokom vremenskog perioda od 18. aprila 2017. do 20. maja 2019. godine.

U nastavku, u presudi se pojašnjava da je podnositeljka u svom zahtevu podnetom pred Sudom, tvrdila da je presudom Apelacionog suda Kosova, povređeno njeno pravo zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao rezultat (i) povrede načela jednakosti oružja i procesne kontradiktornosti, budući da Apelacioni sud Kosova nije joj dostavio odgovor na žalbu, podnet od strane Opštine Štimlje; (ii) nedostatka neobrazložene sudske odluke; i (iii) povrede načela pravne sigurnosti, kao rezultat nedoslednosti sudskog odlučivanja. Podnositeljka zahteva je tvrdila da su joj osporenom presudom Apelacionog suda povređena prava zagarantovana članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Prilikom ocenjivanja navoda podnositeljke zahteva, Sud je, u početku, razradio načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa načelom jednakosti oružja i procesne kontradiktornosti, a potom ih je primenio u okolnostima konkretnog slučaja. Što se tiče navoda podnositeljke o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, usled povrede načela jednakosti oružja i procesne kontradiktornosti, Sud je utvrdio da je neupoznavanje podnositeljke zahteva sa odgovorom na žalbu koji je podnela Opština Štimlje pred Apelacionom sudu Kosova, u suprotnosti sa načelima jednakosti oružja i procesne kontradiktornosti, pošto je podnositeljka zahteva stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na protivnu stranu. Međutim, Sud pojašnjava da priroda povrede ostaje deklarativna, budući da na osnovu stava 4. člana 187 (Bez naslova) Zakona br. 03/L-006 o Parničnom postupku, podnesci koji stignu u sud nakon pristizanja odgovora na žalbu, ne razmatraju osim kada sud zatraži dopunsku izjavu. Drugo, u vezi sa tvrdnjom podnositeljke zahteva za povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje usled neobrazložene sudske odluke i povrede principa pravne sigurnosti zbog nedoslednosti u donošenju sudskih odluka redovnih sudova, Sud je, na osnovu svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, naglasio da su (i) redovni sudovi pružili dovoljno obrazloženja za odbijanje zahteva podnositeljke zahteva za naknadu na ime napredovanja u karijeri zbog nedostatka dokaza da je unapređena ili kvalifikovana; i (ii) Sud ne može da utvrdi postojanje „dubokih i kontinuiranih razlika“ u sudskoj praksi Apelacionog suda i Vrhovnog suda koje krše princip pravne sigurnosti, pozivajući se na 2 (dve) presude Osnovnog suda. Na kraju, u vezi sa tvrdnjom podnositeljke za povredu prava na imovinu zajemčenog članom 46. [Zaštita imovine] Ustava, u vezi sa članom 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 EKLJP-a, na osnovu svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, Sud je naglasio da, da bi „očekivanje“ bilo legitimno, ono mora biti konkretnije od „proste nade“ i mora biti zasnovano na zakonskoj odredbi ili zakonskom aktu, kao što je sudska odluka i da su, u slučaju podnositeljke zahteva, redovni sudovi utvrdili da podnositeljka zahteva nije ispunila zakonski uslov shodno tački 1.5 stav 1 člana 7 (Licenciranje) Kolektivnog ugovora, za naknadu na ime napredovanja u karijeri.

Kao posledica toga i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda Kosova, kao rezultat povrede načela procesne kontradiktornosti, podnositeljki zahteva je povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31.[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. U međuvremenu, u vezi sa tvrdnjama za (i) povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje zbog neobrazložene sudske odluke i nedoslednosti u donošenju sudskih odluka; i (ii) povredu prava na imovinu, Sud je utvrdio da su iste „nepotkrepljene ili neobrazložene“, te stoga očigledno nisu zasnovane na ustavnim osnovama, kako je definisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o radu. Konačno, na osnovu utvrđenja primenljivog zakona da podneske koji stignu u sud nakon što se dobije odgovor na tužbu sud ne razmatra, osim ako se to izričito zahteva, i na osnovu nalaza da su ostali zahtevi podnositeljke nepotkrepljeni i neosnovani, Sud je zaključio da pobijanu presudu ne treba poništavati i da je povreda deklarativne prirode.

Napomena:

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke biće dostavljen stranama uključenim u slučaj, biće objavljen na sajtu Suda i u Službenom listu, nakon okončanja odgovarajućih postupaka utvrđenih u Zakonu o Ustavnom sudu i Poslovniku o radu Suda. Sažetak koji je objavljen ovim obaveštenjem može biti predmet jezičkih i tehničkih ispravki u konačnom nacrtu odluke. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/