Ustavni sud Republike Kosovo je objavio presudu u slučaju KI23/24, koju je podneo Agim Zogaj, gde se tražila ocena ustavnosti presude [AC-I-21-0836-A0001] od 26. oktobra 2023. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova. Sud je jednoglasno odlučio da (i) proglasi zahtev prihvatljivim; (ii) presuda [AC-I-21-0836-A0001] od 26. oktobra 2023. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova nije u saglasnosti sa članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (iii) da presudu [AC-I-21-0836-A0001] od 26. oktobra 2023. godine Posebne komore Vrhovnog suda Kosova proglasi nevažećom i da istu vrati na ponovno odlučivanje Žalbenom veću Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, u skladu sa presudom ovog Suda.
Najpre se u presudi pojašnjava da se okolnosti konkretnog slučaja odnose na zahtev podnosioca podnet Organu za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju, za naknadu neisplaćenih plata za period oktobar 2003. – jun 2014. godine, kao zaposlenog u DP „Auto Prishtina“. Nakon što je njegov zahtev odbijen, sa obrazloženjem da je zastareo, podnosilac je podneo tužbu Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova protiv Kosovske agencije za privatizaciju i DP „Auto Prishtina“, kojom je tražio da mu se prizna pravo na naknadu za neisplaćene plate za navedeni vremenski period. Dana 15. novembra 2021. godine, Posebna komora Vrhovnog suda Kosova je presudom usvojila tužbu podnosioca zahteva i takođe odlučila da ne održi raspravu. Protiv presude Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, Organ za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju podneo je žalbu Žalbenom veću Posebne komore Vrhovnog suda Kosova zbog pogrešne ocene činjeničnog i pravnog stanja, na šta je naknadno podnosilac zahteva podneo odgovor na žalbu. Dana 26. oktobra 2023. godine, Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova je presudom ocenilo kao osnovanu žalbu Organa za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju i preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da je prema odredbama Zakona br. 04/L-077 o obligacionim odnosima, njegov zahtev zastareo. Takođe, navedenom presudom, Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova odlučilo je da ne održi sudsku raspravu.
U nastavku se u presudi pojašnjava da je podnosilac zahteva u svom zahtevu podnetom Sudu naveo da je osporenom presudom Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova povređeno njegovo pravo zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao rezultat pogrešne primene zakona, što se u suštini svodi na (i) neobrazloženje sudske odluke; i (ii) neodržavanje rasprave.
Prilikom ocenjivanja navoda podnosioca zahteva, Sud je u početku razradio načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa obrazloženom sudskom odlukom i održavanjem rasprave, a potom ih je primenio u okolnostima konkretnog slučaja. Prvo, što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zbog neobrazloženja sudske odluke, Sud je utvrdio da gore navedenom presudom Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova nije dovoljno razradilo kako je nastupila zastarelost i za poslednje 3 (tri) godine pre podnošenja tužbe, odnosno za godine 2011-2014. U ovom aspektu, Sud je zaključio da je Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova pružilo opšti zaključak i nedovoljno obrazloženje u vezi zastarelosti tužbenog zahteva podnosioca zahteva, odnosno nedostatkom pružanja bilo kakvih dokaza o prestanku zastarelosti i o nevalidnosti spiska od 12. septembra 2014. godine, dokaz koji je u drugim slučajevima sličnim sa onim od podnosioca zahteva, Posebna komora Vrhovnog suda Kosova prihvatila kao validne.
Drugo, u vezi sa navodom podnosioca zahteva o neodržavanju rasprave, Sud je, primenjujući načela koja proizilaze iz svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, naglasio da je u načelu održavanje rasprave najmanje u jednoj od sudskih instanci ustavna obaveza, dok su izuzeci od ovog načela mogući, okolnosti konkretnog slučaja ne odgovaraju mogućnostima ovog izuzetka, pa samim tim, prema pojašnjenjima datim u presudi, nisu postojale okolnosti koje bi mogle opravdati neodržavanje rasprave.
Kao posledica toga i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je zaključio da je osporenom presudom Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, kao rezultat neobrazloženja sudske odluke i neodržavanja rasprave, podnosiocu zahteva povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Napomena:
Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke dostavljen je svim strankama uključenim u slučaj, objavljen je u veb-stranicu Suda i biće objavljen i u Službenom listu Republike Kosovo u utvrđenim rokovima. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na internet stranici Suda: https://gjk-ks.org/sr/