Obaveštenje o objavljivanju presude KI 143/22

24.01.2023

Ustavni sud Republike Kosovo je danas objavio presudu u slučaju KI 143/22, koju je podneo „Hidroenergji“ d.o.o., gde se tražila ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo [ARJ. UZVP. br. 51/2022] od 19. jula 2022. godine.

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa odlukama Ministarstva infrastrukture i životne sredine i Ministarstva ekonomije i životne sredine o izdavanju vodne i ekološke dozvole, respektivno, na osnovu Zakona br. 04/L-147 o vodama Kosova i Zakona br. 03/L-025 o zaštiti životne sredine, koje su podnosiocu zahteva omogućile ulaganje kroz izgradnju infrastrukture za hidroelektrane, za potrebe obavljanja njegove poslovne delatnosti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Dve nevladine organizacije su osporile zakonitost ovih odluka tužbama podnetim Osnovnom sudu u Prištini, predloživši, između ostalog, da se odloži izvršenje odluka Ministarstva do meritornog rešavanja predmeta.

Osnovni sud je usvojio, kao osnovan, predlog dve nevladine organizacije i doneo odluku da se odloži izvršenje odluka Ministarstva nadležnog za životnu sredinu, odnosno vodne i ekološke dozvole dok Osnovni sud ne odluči konačnom odlukom o meritumu predmeta. Nakon žalbe koju je uložio podnosilac zahteva u svojstvu zainteresovane strane, Apelacioni sud je potvrdio rešenje Osnovnog suda, dok je zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke koji je podnosilac zahteva podneo Vrhovnom sudu, taj sud odbio kao neosnovan i potvrdio nalaze Osnovnog i Apelacionog suda.

Podnosilac zahteva je pred Sudom naveo da su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i članom 1. Protokola br. 1 (Zaštita imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao rezultat nedostatka obrazložene sudske odluke i pogrešnog tumačenja zakona, u suprotnosti sa procesnim garancijama utvrđenim članom 31. Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, sa naglaskom na postupak koji je sproveden pred Vrhovnim sudom.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa obrazloženjem sudskih odluka i očigledno pogrešnim i proizvoljnim tumačenjem zakona, a zatim je primenio ista načela na okolnosti konkretnog slučaja. U tom smislu, Sud je utvrdio da Vrhovni sud, osim opisa zakonskih odredbi, nije izneo dovoljno obrazloženje u pogledu kriterijuma koji moraju biti ispunjeni da bi se odlučilo o suspenziji odluka Ministarstva nadležnog za životnu sredinu. Pored toga, i uprkos činjenici da je izostanak ispitivanja ovih odredbi Zakona o upravnim sporovima kontinuirano istican pred sudskim instancama kroz relevantne žalbe od strane podnosioca zahteva, Vrhovni sud uvažio stav Osnovnog i Apelacionog suda, ne ispitujući njegove suštinske argumente.

U tom smislu, Sud je u slučaju KI202/21, sa podnosiocem „Kelkos Energy“ d.o.o., istakao važnost da uvođenje privremenih mera, odnosno obustava izvršenja odluka do meritornog rešavanja predmeta, mora biti razumno, srazmerno i zasnovano na detaljnom obrazloženju o ispunjenosti kriterijuma utvrđenih u ovom kontekstu u relevantnim odredbama Zakona o upravnim sporovima. Konkretnije, Sud je, pružajući sveobuhvatnu ocenu okolnosti konkretnog slučaja, utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda u vezi sa rešenjima Osnovnog i Apelacionog suda, nisu potpuno i jasno ispitane odlučne činjenice i zakonski uslovi utvrđeni članom 22. Zakona o upravnim sporovima, koji se odnose na dozvoljavanje odlaganja izvršenja dvaju odluka Ministarstva nadležnog za životnu sredinu, a kao rezultat toga, ista su zahvaćena pogrešnim tumačenjem i primenom zakona, što je rezultiralo proizvoljnim zaključcima za podnosioca zahteva.

Sud je naglasio da je njegova presuda doneta samo u odnosu na postupak za suspenziju osporenih odluka o izdavanju vodne i ekološke dozvole od strane Ministarstva nadležnog za životnu sredinu pred redovnim sudovima, dok ti sudovi ne odluče o meritumu tužbe. Pitanje zakonitosti osporenih odluka Ministarstva nadležnog za životnu sredinu nalazi se na razmatranju pred redovnim sudovima, a presuda Suda u ovom slučaju ni na koji način ne prejudicira njihovo odlučivanje po tužbi protiv osporenih odluka tog ministarstva.

Konačno, a na osnovu pojašnjenja navedenih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da su presuda [ARJ. UZVP. br. 51/2022] Vrhovnog suda od 19. jula 2022. godine, rešenje [AA. br. 386/2022] Apelacionog suda od 26. maja 2022. godine i rešenje [A. br. 3129/2021] Osnovnog suda u Prištini od 12. aprila 2022. godine, doneti u suprotnosti sa procesnim garancijama utvrđenim članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog nepostojanja obrazložene sudske odluke i proizvoljnog tumačenja i primene zakona, te vratio predmet Osnovnom sudu na ponovno razmatranje.

Napomena:

Ovo obaveštenje za medije pripremio je Sekretarijat Suda samo u informativne svrhe. Kompletan tekst odluke dostavljen je svim strankama uključenim u slučaj, objavljen je u veb-stranicu Suda i biće objavljen i u Službenom listu Republike Kosovo u utvrđenim rokovima. Da biste primali obaveštenja o odlukama od Ustavnog suda, molimo vas registrujte se na: https://gjk-ks.org/sr/odluke