USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, pod navodom da su mu odlukom državnog tužioca povređena prava zagarantovana članovima 24.1, 31.1 i 54, i da isti nije imao pravni osnov za postupak zaštite zakonitosti, što se tiče prodaje njegovog nepokretnog vlasništva poveriocu, uprkos protivljenju podnosioca zahteva, propustom Opštinskog suda u Uroševcu da mu uruči odluku o izvršenju Okružnog suda u Prištini kojom je odbijena njegova žalba na ovu prodaju. Podnosilac zahteva je zahtevao privremene mere da bi se zaustavila prodaja imovine, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan shodno pravilu 36.1(c) Poslovnika o radu jer podnosilac zahteva nije dokazao da je odluka Okružnog suda bila nepravedna ili arbitrarna, citirajući slučajeve Shub protiv Litvanije i Vanek protiv Republike Slovačke, dodajući da je Okružni sud pažljivo razmatrao način na koji je Opštinski sud razvio ovaj postupak, i da državni tužilac nije utvrdio bilo kakav pravni osnov za postupak zaštite zakonitosti, Sud je odbio navode koji se odnose na uručenje odluke shodno pravilu 36.3(e) pošto je to rešeno ranije. Sud je naglasio da je njegova uloga ograničena na rešavanje navodnih kršenja Ustava i da nije nadležan da rešava u činjeničnim i pravnim sporovima van ustavnog konteksta, gde spada i postupak izvršenja presude, citirajući slučajeve Hornsby protiv Grčke i Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Sud je odbio zahtev za privremene mere na osnovu člana 27. Zakona o Ustavnom sudu i pravila 54.1 Poslovnika o radu, uzimajući u obzir prihvatljivost zahteva