USTAVNI SUD

KI115/20, Podnosilac: Muharem Rama, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Rev. A. (U) br. 5/2020 od 6. maja 2020. godine u vezi sa rešenjem [A. A. br. 918/2019] Apelacionog suda od 6. januara 2020. godine

KI115/20, rešenje o neprihvatljivosti od 3. novembra 2021. godine, objavljeno 3.decembar 2021.god

Ključne reči: individualni zahtev, upravni postupak, neblagovremen zahtev  

Iz spisa predmeta proizilazi da je Farmaceutski inspektorat kaznio podnosioca zahteva novčanom kaznom u iznosu od 1000 (hiljadu) evra, zbog toga što je prilikom inspekcije u centralnoj apoteci Opšte bolnice u Prizrenu utvrdio da je podnosilac zahteva na dužnosti odgovornog farmaceuta Opšte bolnice u Prizrenu primao i distribuirao medicinske proizvode bez banderola Ministarstva zdravlja. Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Zdravstvenom inspektoratu, kao drugom stepenu u okviru Ministarstva zdravlja, protiv odluke o novčanoj kazni Farmaceutskog inspektorata, i tom prilikom je Zdravstveni inspektorat odbio žalbu podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je nezadovoljan odlukom Zdravstvenog inspektorata podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini protiv odluke Zdravstvenog inspektorata i ujedno predložio da se odloži izvršenje odluke Inspektorata. Osnovni sud je odbio, kao neosnovan, predlog podnosioca zahteva za odlaganje izvršenja odluke. Protiv rešenja Osnovnog suda, podnosilac zahteva je izjavio žalbu koja je odbijena od strane Apelacionog suda. Protiv rešenja Apelacionog suda, podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu, koju je ovaj odbacio kao nedozvoljenu.

Podnosilac zahteva je pred Sudom naveo povredu svojih prava zagarantovanih članovima 5, 24. i 31. Ustava. Povodom svojih navoda, podnosilac zahteva je, između ostalog, naglasio da “nije obratio pažnju na sprovođenje člana 5, člana 24 i člana 31, zbog čega nije ni mogao da se postupak odvija na razini načela pravosuđa a time je onemogućeno raspoznavanje stručne tematike a što je bitan nedostatak”.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je, između ostalog, ponovio da Sud podseća da rok od 4 (četiri) meseca počinje da teče od “poslednje odluke” u postupku iscrpljivanja pravnih sredstava, kojom je odbijena žalba podnosioca. Samo delotvorna sredstva se mogu uzeti u obzir od strane Suda, pošto podnosilac ne može da produži striktne rokove koji su propisani Zakonom i Poslovnikom, pokušavajući da ulaže pravna sredstva koja nisu dozvoljena ili žaleći se institucijama koje nemaju nadležnost da pruže zaštitu prava zbog kojih se žali podnosilac zahteva. Sud je primetio da je postupak protiv podnosioca zahteva koji se vodio pred redovnim sudovima u vezi sa njegovim zahtevom za odlaganje izvršenja odluke Zdravstvenog inspektorata, okončan rešenjem [A. A. br. 918/2019] Apelacionog suda od 6. januara 2020. godine, kojim je odbijena žalba protiv rešenja Osnovnog suda. Sud podseća da u slučaju podnosioca zahteva, nakon prijema rešenja Apelacionog suda, istog ništa nije sprečavalo da se obrati Ustavnom sudu. Međutim, on je koristio pravna sredstva, kao što je revizija protiv rešenja Apelacionog suda, koja nije bila predviđena zakonom. Stoga, Sud je na osnovu povratnice koja se nalazi u spisima predmeta utvrdio da je podnosilac zahteva rešenje Apelacionog suda primio 29. januara 2020. godine, i samim tim, Sud primećuje da je vreme između datuma prijema rešenja i datuma podnošenja njegovog zahteva Sudu, a to je 22. jul 2020. godine, premašilo vremenski period od 4 (četiri) meseca. Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa članom 49. Zakona i prema pravilu 39 (1) (c) Poslovnika, ta da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju u razumnom vremenskom roku i da se spreči da se stranke i druga uključena lica u sudskim postupcima drže u stanju neizvesnosti duži vremenski period.

Shodno tome, Sud je zaključio da je zahtev podnosioca podnet van zakonskog roka utvrđenog članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika, i da je isti, kao takav, neprihvatljiv.