USTAVNI SUD

KI56/19 Podnosilac: Xhevat Thaqi, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda, PML. br. 70/2019, od 4. marta 2019. godine

KI56/19 Rešenje o neprihvatljivosti od 29. aprila 2020. godine, objavljeno dana 19, juna, 2020.godine.

Ključne reči: Individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan, suštinsko neiscrpljenje pravnih sredstava koja određena zakonom, zahtev neprihvatljiv

Podnosilac zahteva je Xhevat Thaqi sa mestom stanovanja u Đakovici koji osporava Presudu Vrhovnog suda Republike Kosova [PML. br. 70/2019] od 4. marta 2019. godine.

Podnosilac zahteva je bio u pritvoru još od dana 30. novembra 2018. godine zbog sumnje da je počinio krivično delo teške krađe.  Dana 20. decembra 2018. godine, Osnovno tužilaštvo u Peći je podiglo optužnicu  [PP/II. br. 2580/2018] protiv podnosioca zahteva, koja je potvrđena od strane Osnovnog Suda. Ovaj potonji je, u Rešenju [P. br. 223/2018] od 27. decembra 2018. godine, potvrdio i nastavio pritvor podnosiocu zahteva za još dva meseca, računajući od dana 30. decembra 2018. godine, kada bi i isteklo trajanje mere pritvora. Protiv ovog Rešenja, advokat podnosioca zahteva je uložio žalbu pred Apelacionim Sudom koji je odbio istu kao neblagovremenu – jer se za rok, na osnovu gore navedenih zakonskih odredbi, smatralo da počinje da teče od momenta kada je odluka bila uručena okrivljenom, odnosno podnosiocu zahteva. Ovaj potonji je, u vezi sa ovim aspektom, preko svog advokata, podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je takođe bio odbijen od strane Vrhovnog Suda kao neosnovan, i istovremeno je potvrđeno i donošenje odluka od strane nižestepenih sudova.

Podnosilac zahteva je tvrdio da su mu povređena prava koja su zagarantovana članovima 22, 31 i 53 Ustava a u vezi sa članom 6 EKLjP-a. U suštini, podnosilac zahteva predstavlja dva navoda o povredama njegovih prava koja su zagarantovana Ustavom i EKLjP-om. Prva kategorija tvrdnji podnosioca zahteva se tiče člana 31 Ustava u aspektu tvrdnji podnosioca zahteva o osporavanju pristupa pravdi i neobrazloženju sudskih odluka. Druga kategorija tvrdnji podnosioca zahteva se tiče navoda o povredama člana 22 i člana 53 Ustava zato što je, po navodima podnosioca zahteva, stav 4 člana 478 ZKPK-a  protivustavna odredba i nije u skladu sa Ustavom i EKLjP-om.

U proceni tvrdnji podnosioca zahteva koje se tiču člana 31 Ustava a u vezi sa članom 6 Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima, Sud smatra da je podnosilac zahteva izgradio svoj slučaj na osnovu zakonitosti, odnosno na osnovu pogrešnog tumačenja stava 4 člana 478 ZKPK-a od strane kako Apelacionog tako i Vrhovnog suda. Što se tiče obrazloženosti sudskih odluka, Sud smatra da su redovni sudovi ispunili svoju obavezu da pruže jedno dovoljno zakonsko obrazloženje. Stoga, u okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud smatra da podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže da su postupci pred Vrhovnim sudom ili pred drugim redovnim sudovima bili nepravični ili proizvoljni, ili da su mu prava i osnovne slobode zaštićene Ustavom ili EKLjP-om povređene navodnim pogrešnim tumačenjem  ZKPK-a. Sud je ponovo naglasio da je tumačenje Zakona dužnost redovnih sudova..

Što se tiče drugog navoda u vezi sa povredama člana 22 i člana 53 Ustava jer je, po navodima podnosioca zahteva, stav 4 člana 478 ZKPK-a odredba koja nije ustavna i koja nije u skladu sa Ustavom i EKLjP-om, Sud naglašava da se slaže sa tačnim nalazom podnosioca zahteva da neki zakon nema nadmoć u odnosu na Ustav i EKLjP, kao i da ova dva instrumenta imaju prednost i nadmoć u odnosu na bilo koji zakon. Jedno takvo načelo za EKLjP je predviđeno i u članu 22 Ustava, gde se izričito propisuje da: “Ljudska prava i slobode, koja su utvrđena sledećim međunarodnim sporazumima i instrumentima garantovana su ovim Ustavom, i direktno se primenjuju na teritoriji Republike Kosovo i imaju premoć, u slučaju konflikta, nad svim zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija.” Međutim, Sud je naglasio da je podnosilac zahteva trebao da svoje navode o neustavnosti stava 4 člana 478 ZKPK-a predstavi pred redovnim sudovima, ili da, na osnovu člana 113.8 Ustava, podnese zahtev za incendetalnu kontrolu ustavnosti te zakonske odredbe sa Ustavom i/ili sa EKLjP-om. Podnosilac zahteva je imao mogućnosti da svoje argumente u vezi sa navodnom kolizijom ove zakonske odredbe sa Ustavom ili EKLjP-om – podnese i pred Vrhovnim sudom. On nije uradio tako nešto i njegove navodi u vezi sa mogućom kolizijom i neustavnošću stave 4 člana 478 ZKPK-a – po prvi put podnosilac zahteva predstavlja pred ovim Ustavnim Sudom.

Samim tim, u vezi sa navodima o povredi prava na “pristup pravdi” i “obrazloženje sudskih odluka” koje je zagarantovano članom 31 Ustava, u vezi sa članom 5 EKLjP-a, Sud je utvrdio da se taj deo zahteva, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu, treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama.

Sa druge strane, u vezi sa navodima o neustavnošću stava 4 člana 478 ZKPK-a, Sud je utvrdio da se ovaj deo zahteva, u skladu sa članom 47.2 Zakona i pravilom i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o Radu, treba proglasiti neprihvatljivim zbog suštinskog neiscrpljenja pravnih sredstava koja su propisana u Zakonu.