USTAVNI SUD

KI84/23, Podnosilac: Shahin Shahini, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova [Rev. br.223/2021] od 31. marta 2022. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog predmeta odnosi na zahtev podnosioca zahteva da se vrati na svoje radno mesto kao kondukter u preduzeću Kosovatrans, iz kojeg je otpušten 1991. godine zbog određivanja nasilnih mera na Kosovu, kao i zahtev za naknadu neisplaćenih zarada. Isti je bio udaljen na osnovu obrazloženja da je odbio da potpiše izjavu o prihvatanju privremenih mera u ovom preduzeću, te da je usled toga i podnosilac zahteva pokrenuo sudski postupak, sa namerom da se vrati na posao i u vezi sa naknadom ličnog dohotka. Predmet podnosioca zahteva sve do donošenja osporene odluke Vrhovnog suda je prošao 4 sudska postupka. Shodno tome, Vrhovni sud je 19. oktobra 2006. godine presudom [Rev. br. 68/2006] usvojio zahtev za prinudno vraćanje na posao na radnu dužnost konduktera, dok je deo njegovog tužbenog zahteva u vezi sa naknadom ličnog dohotka bio vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Na kraju, Vrhovni sud je u osporenoj odluci istakao da tuženom nedostaje pasivni legitimitet, budući da je isto na osnovu Zakona br. 04/L-111 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-087 o Javnim Preduzećima prešlo u status javnog preduzeća gde je 100% akcija u vlasništvu Opštine Gnjilane, koja u ovom sporu nije u svojstvu tužene strane.

S tim u vezi, podnosilac zahteva osporava nalaze redovnih sudova pred Sudom, tvrdeći da je povređen član 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao rezultat načina na koji je tumačeno i primenjeno materijalno pravo.

S tim u vezi, Sud je, razmatrajući navedene tvrdnje, zaključio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer su tvrdnje koje je podnosilac zahteva pokrenuo i činjenice koje je on dostavio, kao i obrazloženja redovnih sudova u pogledu ocene svedoka i drugih dokaza, kao i pravni osnov za odlučivanje, Sud smatra da podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoje tvrdnje da su redovni sudovi možda primenili zakon na očigledno pogrešan način, i, samim tim, njegove tvrdnje u vezi sa pogrešnim tumačenjem i primenom zakona na snazi  se kvalifikuju kao tvrdnje koje spadaju u kategoriju „četvrte instance“ i kao takve, odražavaju tvrdnje na nivou „zakonitosti“ i nisu argumentovane na nivou „ustavnosti“. Zbog toga, iste su očigledno neosnovane po ustavnim osnovama, kako je to i određeno u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o radu..

Dakle, zahtev je očigledno neosnovan po ustavnim osnovama i kvalifikovan je kao zahtev koji spada u kategoriju zahteva „četvrtog stepena“, pa se proglašava neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34. stav (2) Poslovnika o radu.