USTAVNI SUD

KI125/22, Podnosilac zahteva: Hakif Alshiqi , Ocena ustavnosti presude [Rev. br. 11/2022] Vrhovnog suda Kosova od 06.maja 2022. godine

KI125/22, Rešenje o neprihvatljivosti od  12.oktobra  2022. godine, objavljeno 28 oktobar 2022

Ključne reči: individualni zahtev, parnični postupak, očigledno neosnovan

Podnosilac zahteva 1979 .godine je  zasnovao radni odnos sa poslodavcem  Bankom „Bankos“  u Prištini  gde je i radio sve do 1999 godine. Nakon licenciranja i uspostavljanja nove banke  „Bankës së Re Kosova“, on je  12.februara 2001. godine, potpisao novi ugovor na određeno vreme sa novim poslodavcem. Tokom januara 2005 godine,   raspoređen je da obavlja  dužnost administratora u otvaranju i obradi kartica za klijente banke, gde ostaje sve do 30.septembra 2005 godine, kada je primio obaveštenje [br. 2457]  od poslodavca, da se njegov ugovor o radu  neće produžiti zbog „restrukturiranja i  njegovog nezadovoljavajućeg učinka“.

Podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev Osnovom sudu, koji je presudom odbio kao neosnovan. Apelacioni sud u žalbenom postupku odbio žalbu podnosioca pri tome  potvrđujući   presudu Osnovog suda.

Podnosilac je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu, koji je on usvoji, pri tome vraćajući slučaj podnosioca zahteva na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku, Osnovni sud je prihvatio tužbeni zahtev podnosioca zahteva kao osnovan, u žalbenom postupku, Apelacioni sud je odbio žalbu poslodavca čime je potvrdio presudu Osnovnog suda.

Međutim, poslodavac je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu, koji je on usvojio, preinačio presudu Osnovnog i Apelacionog suda,  tako što je tužbeni zahtev podnosioca zahteva odbio kao neosnovan.

Imajući u vidu takav ishod sudskog postupka podnosilac zahtevaj je podneo zahtev Sudu navodeći povrede prava i slobode garantovane  članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje],Ustava kao i članom  6 (Pravo na pravično suđenje) EKLjP.

Sud je analizirao glavne navode podnosioca zahteva primenjujući kako svoju praksu tako praksu ESLjP, pri čemu je našao , da su navodi podnosioca zahteva neosnovani, imajući u vidu činjenicu da je Vrhovnog suda,  utvrdio  da je podnosilac zahteva imao ugovor o radu na određeno vreme, što je  vodilo  zaključku da je on bio zaključen u valjanoj zakonskoj formi koja je predviđena stavom  1. člana 10 Uredba UNMIK-a br. 2001/27, koja propisuje “da se radni odnos može zasnovati na određeno i neodređeno vreme“.

Sud je zaključio da je ovakva pravna forma  ugovora koji je podnosilac zahteva imao sa poslodavcem  dovela do situacije da poslodavac bez posledica može raskinuti    ugovor sa njime  pozivanjem na član 11 stav 1  tačka e) Uredba UNMIK-a br. 2001/27.

Shodno tome, Sud je zahtev podnosioca proglasio  očigledno neosnovanim  na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39.Poslovnika.