USTAVNI SUD

KI27/20 podnosilac zahteva: Lëvizja Vetëvendosje!, ocena ustavnosti presude [A.A-U.ZH. br. 16.2019] od 10. oktobra 2019. godine Vrhovnog suda Kosova

KI27/20 presuda od 22. jula 2020. godine, objavljena 07.septembra 2020.godine

Ključne reći: individualni zahtev, zahtev je prihvatljiv, izborna kampanja, sloboda izražavanja, ograničenje ljudskih prava

Osoba E.B  je uložila žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke (u daljem tekstu: IPZP) protiv podnosioca zahteva, navodeći da je 4. oktobra 2019. godine, kandidat podnosioca zahteva za poslanika M.B. za izbore od 6. oktobra 2020. godine, objavio /raspodelio video snimak na socijalnoj mreži facebook, gde je između ostalog, na video snimku i) iskorišćen prostor zgrade Policije Kosova; kao i ii) da je koristio njegovu fotografiju bez njegove dozvole, ponižavajući, prema osobi E.B., ime, dostojanstvo i njegovu poziciju kao direktora u Policiji Kosova. On je navodio da su ovi postupci u suprotnosti sa izbornim pravilima.

IPZP je odlukom [br. 233/2019], usvojio kao osnovanu žalbu E.B., i podnosiocu zahteva izrekao novčanu kaznu u iznosu od 9,500.00 (devet hiljada petsto) evra, zbog: i) objavljivanja u spotu izborne kampanje zgrade policije Kosova u Prištini; i ii) uključivanja privatnog lica E.B., bez njegove dozvole u izbornoj promotivnoj radnji u suprotnosti sa članom 33 [Zabranjene radnje za političke subjekte] Zakona o opštim izborima. Gore navedena odluka IPZP  je potvrđena i od strane Vrhovnog suda preko presude [br. A.A-U.ZH. br. 16/2019], kojom je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca zahteva.

Što se toga tiče, podnosilac zahteva je tražio od Ustavnog suda ocenu ustavnosti presude [A.A-U.ZH.br. 16/2019] od 10. oktobra 2019. godine Vrhovnog suda kojom se navodilo da je novčano kažnjen u suprotnosti sa Zakonom o opštim izborima, između ostalog, zbog toga što je spot izborne kampanje objavljen van izborne kampanje. S tim u vezi,  podnosilac zahteva je navodio da su mu povređena prava garantovana članovima 7. [Vrednosti], 21. [Opšta načela], 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom] i 40. [Sloboda izražavanja] Ustava kao i članovima  10. [Sloboda izražavanja] i 14. [Zabrana diskriminacije] Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) kao i članom 7 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Ustavni sud, nakon što je utvrdio da je zahtev podnosioca ispunio uslove prihvatljivosti, tokom ocene merituma slučaja, prvo ocenio glavni navod podnosioca zahteva koji se odnosio na slobodu izražavanja garantovanom članom 40 Ustava i članom 10 EKLJP. U vezi sa tim, Ustavni sud je razradio opšta načela slobode izražavanja određena i u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava i primeni ovih načela u ovom slučaju utvrdio je da je ograničenje slobode izražavanja navedeno od strane podnosioca zahteva propisano zakonom i imao  je legitiman cilj zaštite prava drugih i garantovanje pravilnog i poštenog izbornog procesa, i ispunio je princip proporcijalnosti. Stoga, Sud je utvrdio da su neosnovani navodi podnosioca zahteva da su u ovom slučaju povređena prava na slobodu izražavanja garantovana članom 40 Ustava i članom 10 EKLJP.  Šta više, Sud je takođe ocenio navode o povredi drugih prava koje je navodio podnosilac zahteva i utvrdio da presudom [A.A-U.ZH. br. 16.2019] od 10 oktobra 2019 godine Vrhovnog suda nisu povređena prava propisana 7. [Vrednosti], 21. [Opšta načela], 22 [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24 [Jednakost pred zakonom] Ustava, članom 14 [Zabrana diskriminacije] EKLJP-a, i članom 7. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.