USTAVNI SUD

Slučajevi br. KI146/17, KI147/17, KI148/17, KI149/17 i KI150/17, podnosioci zahteva: Isni Thaçi, Zeqir Demaku, Fadil Demaku, Nexhat Demaku i Jahir Demaku, ocena ustavnosti presude PML. KZZ. br. 322/2016 Vrhovnog suda Kosova od 19. jula 2017. godine

 KI146/17, KI147/17, KI148/17, KI149/17 i KI150/17, presuda od 30. maja 2018. godine, objavljena 8. juna 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivična optužba, sastav sudskog veća, pravo na pravično sudjenje – pravo na obrazloženu odluku

Podnosioci zahteva su proglašeni krivim od strane Osnovnog suda u Mitrovici (presuda P58/14) za krivična dela kažnjiva članom 152. [Ratni zločini koji ozbiljno krše član 3 Ženevskih konvencija] u vezi sa članom 31. [Saizvršilaštvo] Krivičnog zakona Republike Kosovo (KZRK). Podnosioci zahteva su izjavili žalbu na presudu Osnovnog suda, kojom su osporavali, između ostalog, sastav sudskog veća Osnovnog suda i svedočenja veštaka svedoka. Apelacioni sud je (presuda PAKR br. 456/15) odbio žalbe strana i potvrdio presudu Osnovnog suda. Podnosioci su podneli zahtev za zaštitu zakonitosti – protiv presude Apelacionog suda – Vrhovnom sudu Kosova, tvrdeći, između ostalog, da je sudsko veće Osnovnog suda sastavljeno kršeći pravila primenjiva za imenovanje sudija u sudskim većima.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je odbijen od strane Vrhovnog suda presudom Pml. KZZ. br. 322/2016, kao neosnovan. Vrhovni sud je obrazložio svoju odluku u vezi sa tvrdnjama podnosilaca zahteva o povredi pravila za imenovanje sudija u sudskim većima, navodeći da, na osnovu Smernica EULEX-a, predsednik sudija EULEX-a ima puno diskreciono pravo da imenuje sudije u većima, bez obzira na bilo koja posebna pravila sadržana u Smernicama. Vrhovni sud je smatrao da čak i da je došlo do povrede interne regulative EULEX-a, to bi bilo pitanje diskrecije u okviru administrativnih/disciplinskih organa EULEX-a.

Podnosioci zahteva su tvrdili pred Ustavnim sudom da im je odbijanjem zahteva za zaštitu zakonitosti, kao neosnovanog, Vrhovni sud povredio prava garantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. U tom smislu, oni su naveli da Vrhovni sud nije pravilno obradio pitanje imenovanja sudija u sudskom veću Osnovnog suda, jer je to učinjeno uz povredu pravila za imenovanje sudija u sudskim većima.

U rešavanju navoda podnosilaca zahteva u vezi sa sastavom sudskog veća Osnovnog suda, Ustavni sud je primetio da, prema sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, pravo na pravično suđenje uključuje pravo na obrazloženu odluku. U vezi s tim, Ustavni sud je primetio da je obrazloženje Vrhovnog suda, prilikom razmatranja navoda podnosilaca zahteva u vezi sa imenovanjem sudija u sudskom veću Osnovnog suda, uglavnom bilo ograničeno na moguću povredu ZKP-a i nije razmatralo druge primenjive norme relevantne za imenovanje sudija u sudskom veću, odnosno principe predviđene u Zakonu br. 03/L-053 o nadležnosti, odabiru i raspodeli sudskih predmeta sudijama i tužiocima misije EULEX na Kosovu i zakonodavstvo koje proizilaze iz toga. Ustavni sud je takođe primetio da, prema svojoj sudskoj praksi, sve sudije, uključujući i sudije EULEX-a, imaju obavezu da primenjuju zakone koji su propisno usvojeni od strane Skupštine Republike Kosovo i, shodno tome, zakonodavstvo koje proizilazi iz Skupštine.

Stoga, Ustavni sud je utvrdio da je, ne pružajući detaljnu ocenu i opravdanje o tome da li je poštovano svo telo primenjivih zakonskih odredbi uključujući i princip unapred utvrđenih objektivnih kriterijuma i, proceduralnih zaštitnih mera prilikom imenovanja sudija u sudskom veću u slučaju podnosilaca zahteva u Osnovnom sudu, Vrhovni sud je (presuda PML. KZZ. br. 322/2016 od 19. jula 2017. godine) povredio pravo podnosilaca zahteva na obrazloženu odluka i na taj način povredilo pravo podnosioca zahteva na pravično i nepristrasno suđenje koje je garantovano članom 31 Ustava i članom 6 EKLJP.

Stoga, u skladu sa pravilom 74(1) Poslovnika o radu, presuda Vrhovnog suda PML. KZZ. br. 322/2016 od 19. jula 2017. godine se proglašava ništavom i slučaj se vraća Vrhovnom sudu na preispitivanje.