USTAVNI SUD

KI15/22, Podnosilac zahteva: “Kel” A.D., Ocena ustavnosti odluke br.329/2021 od 15. oktobra 2021. godine Poreske administracije Republike Kosovo

KI15/22, rešenje o neprihvatljivosti od 22. decembra 2022. godine, objavljeno 12.januara 2023.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravno lice, pravo na privatnost, preuranjen zahtev, neiscrpljenje pravnih sredstava, neprihvatljiv zahtev 

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na kontrolu koju je izvršila Poreska administracija Republike Kosovo (u daljem tekstu: PAK) nad podnosiocem zahteva, odnosno akcionarskim društvom „Kel“ A.D., čiji su predmet bili poreski periodi 2. januar 2018. godine – decembar 2018. godine i 1. januar 2015. godine – decembar 2020. godine u vezi sa PDV-om. Tokom kontrole, organi PAK-a su utvrdili da podnosilac zahteva, kao poreski obveznik, nije vodio računovodstveni registar u skladu sa Zakonom br. 03/L-222 o poreskoj administraciji i postupci i pratećim podzakonskim aktima. PAK je podnosiocu zahteva dostavio Izveštaj br. 14131 sa svojim nalazima i obavestio ga o ponovnoj proceni dodatnog poreza. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Departmanu za žalbe PAK-a na nalaze izveštaja PAK-a, sa tvrdnjom da poslednje navedeni nije pravilno utvrdio sve račune i uplate koje je izvršio. PAK je 2. novembra 2021. godine doneo odluku br. 329/2021, kojom je žalba podnosioca zahteva usvojena, kao delimično osnovana. Podnosilac žalbe je protiv gore navedene odluke PAK-a tražio sudsku zaštitu u Osnovnom sudu u Prištini-Departman za upravljanje i čeka završetak redovnih postupaka.

Podnosilac zahteva je osporio odluku PAK-a pred Ustavnim sudom, tvrdeći da je doneta u suprotnosti sa zakonom i Ustavom, jer je PAK: (i) pomešao prihod akcionara sa prihodom akcionarskog društva, čime je povredio pravo na privatnost akcionara J.U., zagarantovano članom 36.1 Ustava; (ii) jer nije održao ročište o slučaju, (iii) jer je njegova odluka jednostrana, zato što nije uzeo u obzir navode iznete u žalbi, (vi) jer je nametnuo visoke kamate i kamate na kamate; (v) jer nije uzeo u obzir njegov društveno-ekonomski status kao poreskog obveznika, i (vi) jer mu je porez naplaćivan isključivo na osnovu bankarskog prometa. Takođe, podnosilac zahteva tvrdi da je Zakon br. 03/L-222 o poreskoj administraciji i postupci jednostran i kao takav neustavan i nezakonit, kao i član 9. Zakona br. 04/L-102 za izmenu i dopunu Zakona o poreskoj upravi i poreskom postupku br. 03/L-222.

Sud je prvo ocenio da li je zahtev podnosioca ispunjavao uslove prihvatljivosti, definisane Ustavom, Zakonom i Poslovnikom o radu. U ovom sporu, Sud je ocenio da je zahtev podnosioca preuranjen, jer podnosilac nije dokazao da je iscrpeo sva redovna pravna sredstva za svoj slučaj, u pogledu osporavanja ustavnosti odluke [br. 329/2021] od 15. oktobra 2021. godine PAK-a, ali i u pogledu osporavanja ustavnosti osporenog Zakona br. 03/L-222 o poreskoj administraciji i postupci.

Konačno, kako je navedeno u objavljenom rešenju, Sud je utvrdio da u okolnostima konkretnog slučaja, podnosilac zahteva i dalje ima na raspolaganju zakonske mehanizme da se žali i ostvari svoja prava za koja tvrdi da su povređena. Shodno tome, Sud dolazi do zaključka da zahtev podnosioca treba proglasiti neprihvatljivim, zbog neiscrpljivanja redovnih pravnih sredstava u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47.2 Zakona i pravilom 39(1)(b) Poslovnika o radu.