USTAVNI SUD

KI147/18, Podnosilac: Arbër Hadri, Ocena ustavnosti odluke 06/375 Komisije za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu i prostorno planiranje Skupštine Kosova o preporučivanju kandidata za izbor direktora Agencije za upravljanje memorijalnim kompleksima Kosova od 22. maja 2018. godine i odluke br. 06-V-151 Skupštine Kosova o izboru direktora Agencije za upravljanje memorijalnim kompleksima Kosova od 6. juna 2018. godine  

KI147/18, rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2019.godine, objavljeno 22. octobra 2019.godine

Ključne reči: individualni zahtev, upravni postupak, radni spor, neiscrpljenje pravnih sredstava

Podnosilac zahteva je konkurisao za izbor direktora Agencije za upravljanje memorijalnim kompleksima Kosova, nakon raspisivanja konkursa od strane Skupštine Kosova. Relevantna Parlamentarna komisija je održala intervjue sa kandidatima za direktora Agencije i odlukom  [06/375] odlučila da podnese preporuku Skupštini da se na plenarnoj sednici glasa o dva kandidata, odnosno o B.Z. i B.M., koji su vrednovani sa najviše bodova od strane dotične Komisije. Podnosilac zahteva nije uvršten u odluku [06/375] koju je predložila Parlamentarna komisija jer je vrednovan kao treći kandidat sa najviše bodova za direktora Agencije. Skupština je glasala za direktora Agencije i tajnim glasanjem i sa 45 (četrdeset pet) glasova “za” od 85 (osamdeset pet) poslanika koji su učestvovali u glasanju i odlukom [br. 06-V-151] izabrala jednog od kandidata koje je predložila Parlamentarna komisija, odnosno B.Z., na položaj direktora Agencije.

Podnosilac zahteva se dva puta obraćao Skupštini u vezi sa izborom direktora Agencije, prvi put zahtevom za pružanje pouke, a drugi put žalbom u vezi sa sprovedenim postupcima za izbor direktora Agencije i prema spisima predmeta nije dobio nikakav odgovor od Skupštine.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio da su odluka [06-375] Parlamentarne komisije i odluka [br. 06-V-151] Skupštine o izboru direktora Agencije donete uz povredu osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava.

Pri razmatranju navoda podnosioca zahteva, Sud je prvo ispitao da li je podnosilac zahteva ispunio uslov iscrpljivanja svih pravnih sredstava propisanih zakonom, kao što je konkretno propisano stavom 7 člana 113. Ustava i relevantnim odredbama Zakona i Poslovnika. Sud je primetio da podnosilac zahteva (i) nije iskoristio sva raspoloživa pravna sredstva za osporavanje relevantnih odluka Skupštine, a pored toga (ii) nije argumentovao pred Sudom zašto ista nisu bila delotvorna i/ili dovoljno sigurna u teoriji i u praksi u okolnostima njegovog slučaja. Shodno tome, Sud je  oslanjajući se i na standarde ustanovljene u svojoj sudskoj praksi u sličnim slučajevima i sudsku praksu ESLJP-a,  utvrdio da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove prihvatljivosti jer nije iscrpeo pravna sredstva koja su u utvrđena u stavu 7 člana 113. Ustava, stavu 2 člana 47. Zakona i tački (b) stava (1) pravila 39 Poslovnika, pa je zahtev, kao takav, proglašen neprihvatljivim.