USTAVNI SUD

KI101/19, podnosilac zahteva: Ljubiša Trajković, ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Republike Kosovo AC-I-16-0209-A0001 od 7. februara 2019. godine

KI101/19, rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno 10. novembra 2020. godine, objavljeno 4. decembar 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, imovinski spor, zahtev očigledno neosnovan, neprihvatljiv zahtev

Zahtev je podneo Ljubiša Trajković, sa prebivalištem u Vranju, Srbija. Podnosilac zahteva osporava rešenje [AC-I-16-0209-A0001] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Žalbeno veće PKVS-a) od 7. februara 2019. godine.

Podnosilac zahteva navodi da je Žalbeno veće PKVS-a, odbijajući njegovu žalbu, kao neosnovanu, povredilo njegova prava zaštićena članovima 3, 24, i 46. Ustava. Glavni navod podnosioca zahteva je bio “nesprovođenje pravosnažne i konačne odluke opštine Kosovska Kamenica, Komisije za povraćaj zemljišta pod brojem: 04-453-9/91 od 24.11.1998. godine”.

Pri oceni navoda podnosioca zahteva, Sud primećuje da podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže da pred Žalbenim većem PKVS-a, preko bilo kog akta, da je on naslednik predmetne imovine, i zbog toga, Sud ističe da je Žalbeno veće pravilno postupilo kada je odbacilo njegovu tužbu, zbog nedostatka aktivnog legitimiteta.

Sud ističe da sama činjenica da podnosilac zahteva nije zadovoljan ishodom rešenja Žalbenog veća PKVS-a ili samo pominjanje članova Ustava, nije dovoljno da se izgradi navod o ustavnoj povredi. Kada se navode takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da obezbede obrazložene i uverljive navode. (Vidi: u tom smislu, slučaj Suda KI136/14, Abdullah Bajqinca, rešenje o neprihavtljivosti od 10. februara 2015. godine, stav 33; KI49/19, gore citiran, stav 58).

Kao zaključak, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu, Sud je proglasio zahtev, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, i shodno tome, neprihvatljiv.