USTAVNI SUD

KI13/20, Podnosilac: Hidajet Canziba, ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-17-0032-A0001 od 26. decembra 2019. godine  

KI13/20, rešenje o neprihvatljivosti od 18. februara 2021. godine, objavljeno 24. marta 2021.godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan, rešenje o neprihvatljivosti  

Glavni navod podnosioca zahteva jeste povreda prava zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava, kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP, kao rezultat neizricanja presude od strane PKVS-a kojom bi se utvrdilo pravo svojine na spornoj nepokretnosti, koju je, po njegovim navodima, nasledio od svog oca I.C.

Sud je prvo primetio da je PKVS odbio njegovu žalbu. PKVS je razloge za odbijanje žalbe podnosioca zahteva zasnovao na odgovarajućim odredbama ZPP-a i Zakona o PKVS-u, koje je smatrao relevantnim u odnosu na okolnosti konkretnog slučaja i suštinske navode koje je izneo podnosilac zahteva.

Sud je primetio da je Specijalizovano veće PKVS odbilo žalbu podnosioca zahteva zbog nedostatka pasivne legitimacije. Žalbeno veće PKVS je pak smatralo zahtev podnosioca zahteva povučenim sa obrazloženjem da podnosilac nije platio sudsku taksu niti je podneo zahtev za oslobađanje od sudske takse.

Sud je primetio da je odbijanje zahteva za razmatranje od strane Žalbenog veća PKVS-a direktno povezano sa propustom podnosioca zahteva da plati sudsku taksu u skladu sa članom 253. stav 4. ZPP-a, odnosno sa njegovim propustom da podnese zahtev za oslobađanje od sudske takse.

Stoga, na osnovu svega napred objašnjenog, Sud je smatrao da je zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da se kao takav mora proglasiti neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika.