USTAVNI SUD

KI26/20, Podnosilac zahteva: Fatmir Kahrimani, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 234/2019 od 22. avgusta 2019. godine

KI26/20, rešenje o neprihvatljivosti doneto 30. septembra 2020. godine i objavljeno 13 oktobar 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, radni spor, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev

Zahtev je podneo Fatmir Kahrimani iz opštine Peć, koga zastupa Lulzim Balaj, advokat iz Peći.

Podnosilac zahteva osporava gore navedeno rešenje, navodeći, u suštini, da je došlo do povrede osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), kao i članom 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava. Podnosilac zahteva je konkretno tražio od Suda “vraćanje na radno mesto i nadoknadu ličnih dohodaka”.

Što se tiče navodnih povreda gore navedenih članova Ustava i EKLJP, podnosilac zahteva, osim što pominje ove članove, ni na koji način nije argumentovao kako i zašto su povređena njegova prava zaštićena Ustavom i EKLJP.

U tom pogledu, Sud podseća na svoju sudsku praksu prema kojoj samo pominjanje određenog člana Ustava, bez jasnog i relevantnog obrazloženja o tome kako je to pravo povređeno, nije dovoljno kao argument za aktiviranje zaštitnog mehanizma koji pružaju Ustav i Sud, kao institucija koja vodi računa o poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda (vidi, u ovom kontekstu, slučajeve Suda KI02/18, podnosilac Vlada Republike Kosovo [Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja], rešenje o neprihvatljivosti od 20. juna 2019. godine, stav 36; i KI95/19, podnosilac Ruzhdi Bejta, rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019. godine, stavovi 30-31).

U ovom kontekstu, Sud naglašava da su redovni sudovi, a posebno Vrhovni sud, utvrdili da je podnosilac zahteva zakasnio sa podnošenjem tužbe i da je samim tim propustio zakonske rokove koji su zakonskim odredbama predviđeni za podnošenje tužbe.

Kao što je prethodno objašnjeno, podnosilac zahteva nije pred Sudom doneo nikakav dodatni argument ili obrazloženje koje bi moglo potkrepiti njegove navode o povredi njegovih ustavnih prava. Kao rezultat toga, Sud, na osnovu Poslovnika o radu, odnosno stava 2. njegovog pravila 39, proglašava ovaj zahtev neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama jer podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao niti potkrepio svoju tvrdnju.