USTAVNI SUD

KI192/21, Podnosilac: Kurtesh Veliu, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova  Rev. br. 224/2020 od 8. juna 2021. godine  

KI192/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 16. februara 2022. godine, objavljeno dana 14. Marta 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, povraćaj u pređašnje stranje, zahtev očigledno neosnovan

Okolnosti ovog konkretnog slučaja su povezane sa tužbenim zahtevom podnosioca zahteva za naknadu štete kao rezultat telesne povrede, koji je podnet Osnovnom sudu  u Gnjilanu (u dlajem tekstu: Osnovni sud) protiv tuženih S.S. i T.S.. Na osnovu spisa predmeta proizilazi da je za ročište za glavnu raspravu bilo zakazano da se održi 8. oktobra 2020. godine i da su o tom ročištu obavešteni podnosilac zahteva i njegov zakonski zastupnik. Dana 5. oktobra 2020. godine, ovlašćeni zastupnik podnosioca zahteva je dostavio Osnovnom sudu podnesak kojim mu je saopštio da je sprečen da prisustvuje ročištu kao rezultat njegovog zastupanja na dva druga sudska ročišta u Osnovnom sudu u Prištini. Dana 9. oktobra 2020. godine, Osnovni sud je, kao rezultat izostanka zakonskog zastupnika i podnosioca zahteva sa sudskog ročišta, na osnovu stava 3. člana 423. ZPP-a, tužbeni zahtev podnosioca zahteva smatrao povučenim. Kao rezultat toga, zastupnik podnosioca zahteva je podneo Osnovnom sudu predlog za vraćanje predmeta u pređašnje stanje. Dana 28. oktobra 2020. godine, Osnovni sud je rešenjem [C. br. 932/13] odbio predlog podnosioca zahteva utvrdivši da on ovaj svoj podnesak nije potkrepio bilo kakvim dokazom kojim bi se potvrdilo da je on istog datuma i časa angažovan na drugim ročištima. Nakon toga, podnosilac zahteva je protiv rešenja Osnovnog suda od 9. oktobra 2020. godine, kojim je njegov tužbeni zahtev smatran povučenim, izjavio žalbu Apelacionom sudu. Apelacioni sud je odbio njegovu žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Osnovnog suda od 9. oktobra 2020. godine. Takođe, Vrhovni sud je, odlučujući o reviziji podnosioca zahteva, svojim osporenim rešenjem odbio njegovu reviziju i potvrdio rešenja Osnovnog i Apelacionog suda.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim Sudom tvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog Suda, u vezi sa rešenjem Apelacionog suda od 5. januara 2021. godine i rešenjem Osnovnom suda od 9. oktobra 2020. godine, došlo do povrede njegovih prava koja su zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava. Konkretnije, podnosilac zahteva je naveo da je Osnovni sud bio blagovremeno obavešten o njegovom odsustvu sa ročišta.

Prilikom procene kriterijuma o prihvatljivosti zahteva, Sud je cenio da su tvrdnje podnosioca zahteva bile tvrdnje “četvrtog stepena” i samim tim je našao da je obrazloženje koje je dato od redovnih sudova a koje se odnosi na procenu njegovog obrazloženja o izostanku sa ročišta od 8. oktobra 2020. godine pred Osnovnim sudom jasno i dovoljno kao i da postupci pred redovnim sudovima nisu bili nepravični ili prozivoljni. Shodno tome, Sud je zaključio da je ovaj navod podnosioca zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je to utvrđeno pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu.