USTAVNI SUD

KI 59/18 Podnosilac zahteva: Strahinja Spasić, ocena ustavnosti rešenja AA–UŽ. br. 58/2017  Vrhovnog suda od 1 decembra 2017 godine.

KI59/18, rešenje o neprihvatljivosti od 27. marta 2019. godine, objavljeno 15. aprila 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporenog rešenja Vrhovnog suda, neblagovremen.

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Dana 22. oktobra 2017. godine, u Republici Kosovo su održani izbori za organe lokalne samouprave. Podnosilac zahteva bio je kandidat Srpska Liste za predsednika opštine Klokot.

Nakon prvog izbornog kruga podnosilac zahteva i još jedan kandidat su prošli u drugi izborni krug. Podnosilac zahteva je nakon drugog izbornog krugu izjavio žalbu izbornom panelu žalbe i predstavke  (u daljem tekstu IPŽP) sa navodima da je bilo neregularnosti u izbornom procesu.

Nakon razmatranje žalbe podnosioca i svih relevantnih dokaza IPŽP je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca, ovu odluku IPŽP-a je u potpunosti prihvatio i podržao  Vrhovni sud. Nakon toga je centralna izborna komisija je objavila izborne rezultate po kojima podnosilac zahteva nije osvojio najveći broj glasova. Na ovu odluku centralne izbore komisije podnosilac zahteva je uložio žalbu IPŽP-u sa identičnim navodima kao i u prvoj žalbi. IPŽP je ovu žalbu podnosioca odbacio kao nedozvoljenu i res judicata jer je po ovom pitanju već jednom odlučivano. Centralna izborna komisija je nakon toga objavila konačne izborne rezultate potvrdivši preliminarne izborne rezultate.

Podnosilac zahteva tvrdi da su IPŽP i Vrhovni sud povredili prava podnosioca garantovana članom 21. [Opšta Načela], članom 32. [Pravo na Pravno Sredstvo] članom 45. [Pravo na Izbor i Učešće] i članom 54. [Sudska Zaštita Prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).

Sud primećuje , da je 1. decembra 2017. godine Vrhovni sud  suda doneo konačno rešenje AA.UŽ.br. 58/2017  u vezi žalbe [1112] koju je podnosilac zahteva pokrenuo pred IPŽP.

Sud takođe primećuje da je podnosilac zahteva nakon toga ponovo podneo  žalbe [1127] IPŽP-u sa identičnim navodima a u vezi odluke CIK-a [br. 2470-2017] od 7 decembra 2017 godine., IPŽP nakon razmatranja ove žalbe podnosioca zahteva doneo odluku ZL. A. br. 1127/2017 od 8. decembra 2017. godine, u kojoj je istakao da je ove navode podnosioca razmatrao i obrazložio u predhodnoj odluci, te da je shodno tome po ovoj stvari več odlučivano I samim tim ova žabla podnosioca je nedozvoljena.

Na osnovu gore navedenog, Sud smatra da je konačna odluka u zahtevu podnosioca rešenje AA.UŽ.br. 58/2017 Vrhovnog suda od 1. decembra 2017. godine. Stoga, vremenski rok počinje da teče od 1. decembra 2017. godine, što je datum kad je podnosiocu uručena gore pomenuto rešenje. Podnosilac je podneo svoj zahtev 12. aprila 2018. godine. Period od četiri meseca za podnošenja zahteva je istekao 1. aprila 2018. godine.

Shodno tome, Sud utvrđuje da zahtev podnosioca je neprihvatljiv, jer je van roka.