USTAVNI SUD

KI 154/17 i KI05/18 Podnosioci zahteva: Basri Deva, Afërdita Deva i Društvo sa ograničenom odgovornošću “BARBAS”, ocena ustavnosti rešenja AC.br.3917/17 Apelacionog suda Kosova od 25. oktobra 2017. godine

KI154/17 i KI05/18, rešenje o neprihvatljivosti od 22. jula 2019. godine, objavljeno 21 avgusta. 2019 godine

Ključne reči: pravna lica, individualni zahtev, ocena ustavnosti osporenog rešenja Apelacionog suda, očigledno neosnovan

U okolnostima konkretnog slučaja, podnosioci zahteva i Raifeisen Banka su sklopili Sporazum o kreditu u sumi od 100.000 evra. Kao rezultat neispunjenja obaveza od strane dužnika, kreditor je zatražio početak uzvršnog postupka za preostali deo kredita, odnosno za sumu od 78,709.68 evra. Opštinski sud je dozvolio izvršenje i predmet je prosleđen Privatnom izvršiocu. Ovaj potonji je, putem odgovarajućih zaključaka, zakazao javnu licitaciju za prodaju nepokretne imovine koja je određena u sporazumu u vrednosti od 151,600.00 evra. Na osnovu spisa predmeta, nepokretna imovina je prodata RB, na javnoj licitaciji od 21. jula 2017. godine, za jednu trećinu (1/3) vrednosti koja je određena za tu nepokretnu imovinu, odnosno za 50,535.00 evra. Posledično, Privatni izvršitelj je doneo nalog o prodaji nepokretne imovine. Dužnici, odnosno podnosioci zahteva, su osporili ovaj Nalog pred Apelacionim Sudom, koji je svojim rešenjem [Ac. nr. 3917/2017] od 25. oktobra 2017. godine, odbacio kao neosnovanu žalbu dužnika. Na Sudu, podnosioci zahteva osporavaju ovu zadnju odluku, tvrdeći da, u suštini, „izvršni postupak je bio neustavan i nezakonit“.

Navode podnosilaca zahteva, uključujući i one po kojima je (i) javna prodaja bila realizovana na osnovu zakona koji nije bio na snazi u vreme kad je počeo izvršni postupak, odnosno Zakona o Izmenama i Dopunama Zakona o Izvršnom Postupku, rezultirajući tako jednim drugačijim ishodom i ishodom koji nije bio povoljniji za podnosioce zahteva, u odnosu na to da je primenjen Zakon o Izvršnom Postupku; (ii) Privatni izvršitelj je odbio da odredi jednog veštaka koji bi potvrdio sumu obaveza ka kreditoru, odnosno ka Raifeisen banci; (iii) Sporazum je u suprotnosti sa Zakonom o Obligacionim Odnosima; i (iv) Zakon o Izvršnom Postupku je u suprotnosti sa Ustavom i Evropskom konvencijom o Ljudksim Pravima, su bili razmotreni od strane Suda primenjujući sudsku praksu Evropskog Suda za Ljudska Prava.

Sud je utvrdio da su navodi podnosilaca zahteva koji se odnose (i) na očigledno pogrešnu primenu i tumačenje zakona, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama i samim tim neprihvatljivi na osnovu stavova 1. i 7. člana 113. Ustava i stava (2) pravila 39. Poslovnika o radu; (ii) na odbijanje određivanja veštaka i nepostojanje obrazloženja za to odbijanje, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama i samim tim neprihvatljivi u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava i stavom (2) pravila 39. Poslovnika o radu; (iii) na protivzakonitost ugovora, neprihvatljivi kao rezultat neiscrpljivanja pravnih sredstava u suštinskom smislu u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, stavom 2. člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 39. Poslovnika o radu, i (iv) na neusaglašenost ZIP-a sa Ustavom, neprihvatljivi jer iste nije iznela ovlašćena strana u skladu sa podstavom (1) stava 2. člana 113. Ustava, članom 47. Zakona i tačkom (a) stava (1) pravila 39. Poslovnika o radu.