USTAVNI SUD

KI94/21, Podnosilac: Asllan Meka, Ocena ustavnosti Rešenja Apelacionog suda, Ac. br. 5974/2020, od 11. decembra 2020. godine

KI94/21, Rešenje o neprihvatljivosti, od 23. septembra 2021. godine, objavljeno dana 12. oktobra 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za bezbednosnom merom, nedostatak obrazložene sudske odluke, zahtev ratione materiae, zahtev neprihvatljiv, očigledan nedostatak povrede, nepotkrepljeni i neobrazloženi navodi

Sud podseća da se okolnosti predmeta podnosioca zahteva tiču jednog tužbenog zahteva podnosioca zahteva koji je bio podnet pred Osnovnim sudom u Đakovici protiv E.H a isplatu duga u iznosu od 470.000,00 EUR. ao rezultat svoje tvrdnje, podnosilac zahteva u Osnovnom sudu u Prištini je zatražio nametanje sigurnosne mere na nepokretnoj imovini koja je na ime E.H, a taj zahtev je bio odobren u Rešenju ovog suda [C. br. 1710/15] od 21. oktobra 2015. godine. Međutim, dana 4. septembra 2019. godine, E.H je istom sudu, odnosno Osnovnom sudu u Prištini podneo zahtev za poništenje mere bezbednosti koju je izrekao ovaj sud, sa obrazloženjem da je (i) podnosilac zahteva pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Đakovici [PKR. br. 23/14 ] od 16. maja 2016. godine, proglašen krivim i bio je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana i šest meseci zato što je počinio krivično delo “Ugovaranje nesrazmerne koristi”; (ii) da se podnosilac zahteva radi izbegavanja izdržavanja kazne, kao rezultata ove Presude, nalazi u bekstvu; i (iii) da je podnosilac zahteva zasnovao svoj zahtev za meru bezbednosti inkriminišućom radnjom. Osnovni sud u Prištini je, nakon održanog ročišta, na kojem je saslušao parnične stranke i vođenje priloženih dokaza, odlučio da ukine meru obezbeđenja nepokretnosti u ime E.H. Osnovni sud u Prištini je u svom rešenju, pozivajući se na stav 1. člana 309. i stav 2. člana 312. ZPP, našao da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je izrečena mera bezbednosti. Protiv ovog rešenja Osnovnog suda u Prištini, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu, uz suštinsku tvrdnju da Osnovni sud svoju odluku nije obrazložio činjenicama i pravnim uslovima na osnovu kojih se određena bezbednosna mera može izreći i poništiti. Apelacioni sud je u Rešenju [Ac. br. 5974/2020] od 11. decembra 2020. godine odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu i samim tim je i potvrdio gore navedeno Rešenje Osnovnog suda u Prištini kao pravilno i zasnovano na zakonu.

Podnosilac zahteva je u svom zahtevu naveo povredu njegovih osnovnih prava zagarantovanih (i) članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje ) Evropske Konvencije o Ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLjP)-a, kao rezultat nedostatka obrazložene sudske odluke; i (ii) članom 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 EKLjP-a.

Prvenstveno, u kontekstu navoda podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP, Sud je, uzimajući u obzir činjenicu da se osporena odluka Apelacionog suda tiče izricanja mere bezbednosti, donete u pretkrivičnom postupku, ispitao da li je zahtev ratione materiae u skladu sa Ustavom, odnosno ispitao je i ocenio da li su u ovom slučaju primenljive procesne garancije predviđene članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a. U ovom kontekstu, Sud je, primenjujući kriterijume utvrđene u sudskoj praksi ESLJP kao i u samoj praksi Suda, utvrdio da su u okolnostima podnosioca zahteva ispunjeni kriterijumi za primenljivost procesnih garancija iz člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLjP-a. Shodno tome, Sud je nastavio da ispituje navod o povredi prava podnosioca zahteva na pravično i nepristrasno suđenje, zbog nedostatka obrazložene sudske odluke.

Sud je, ponovo primenjujući principe utvrđene kroz sudsku praksu ESLJP-a i kroz praksu Suda u vezi sa obrazloženjem sudske odluke, našao da je Apelacioni sud razmotrio navode podnosioca zahteva koji su izneti u njegovoj žalbi u vezi sa rešenjem Osnovnog suda u Priština, putem kojeg je poništeno izricanje mere obezbeđenja na nepokretnu imovinu koja je na ime E.H. U tom kontekstu, Sud je, na osnovu gore navedenih objašnjenja, a posebno uzimajući u obzir navode podnosioca zahteva i činjenice koje je on izneo, kao i obrazloženja redovnih sudova izneta u prethodnom tekstu, smatrao da osporeno rešenje Apelacionog suda nije obuhvaćeno nedostatkom obrazloženja sudske odluke. Shodno tome, Sud nalazi da je navod podnosioca zahteva u vezi sa nedostatkom obrazložene sudske odluke očigledno neosnovan po ustavnim osnovama zbog “odsustva očigledne ili evidentne povrede” kako je to i propisano u pravilu 39 (2) Poslovnika o Radu.

Sa druge strane, u vezi sa navodom podnosioca zahteva o povredi njegovog prava na imovinu, garantovanog članom 1. Protokola br. 1 EKLJP smatra da je ovaj navod „nepotkrepljen ili neobrazložen“ navod, i da je, samim tim, neprihvatljiv kako je to i propisano u članu 48. Zakona i Pravilu 39 (1) (d) Poslovnika o Radu.