USTAVNI SUD

KI143/19 Podnosilac: Agim Thaqi, Ocena ustavnosti Rešenja Apelacionog Suda [Ac. br. 3297/15], od 8. marta 2019. godine

KI143/19 Rešenje o neprihvatljivosti od 16. januara 2020. godine, objavljeno dana 28 januar 2020. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, radni spor, zahtev neblagovremen

Podnosilac zahteva je bio Agim Thaqi sa mestom stanovanja u Prizrenu, koji je podneo tužbu protiv Energetske Korporacije Kosova (KEK) zbog toga što je udaljen sa posla. On je putem tužbe od Suda zahtevao da bude vraćen na posao na poziciji na kojoj je on bio u vreme kada je udaljen sa posla. Prvostepeni sud je odbio njegovu tužbu, gde je on nakon toga uložio žalbu pred Okružnim sudom u Prizrenu koji je takođe odbio žalbu. Nakon toga,  podnosilac zahteva je podneo reviziju pred Vrhovnim Sudom koji je usvojio reviziju podnosioca zahteva i gde je odlučeno da se on vrati na radno mesto.

Nakon odluke Vrhovnog Suda, podnosilac zahteva je podneo predlog za izvršenje Presude Vrhovnog Suda. Opštinski sud u Prizrenu mu je odobrio izvršenje i naložio je KEK-u da ga vrati na posao. KEK je putem jednog obaveštenja obavestio podnosioca o vraćanju na posao, ali na jedno drugo radno mesto zbog toga što je pozicija na kojoj je on radio ranije sada bila deo KEDS-a zbog privatizacije, i nisu imali mogućnosti da ga sistematizuju na to radno mesto zbog toga što to mesto sada pripada drugom preduzeću. Na osnovu ovoga KEK se obratila jednim dopisom Osnovnom sudu u kojem ga je obavestila da je ispunila svoju obavezu iz odluke o izvršenju. Osnovni sud je u svom Rešenju odlučio da je dužnička strana, u ovom slučaju KEK, ispunila svoju obavezu koja proizilazi iz naloga o izvršenju. Ovo je bilo potvrđeno i od strane Apelacionog suda koji je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva. Takođe je i državni tužilac odbio predlog podnosioca zahteva o iniciranju postupka za zaštitu zakonitosti.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim Sudom tvrdio da su sudske odluke redovnih sudova, odnosno da Rešenje Apelacionog suda [Ac. br. 3297/15] od 8. marta 2019. godine, povređuje njegova prava koja su zagarantovana članovima 24 [Jednakost pred zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32 [Pravo na pravno sredstvo] i 49 [Pravo na Rad i Obavljanje Profesije] Ustava.

Sud je, nakon razmatranja predmeta, primetio da je zadnja pravosnažna odluka bila Rešenje Apelacionog suda od 8. marta 2019. godine koje je podnosilac zahteva primio dana 28. marta 2019. godine, što se potvrđuje i u povratnici Suda, dok je zahtev pred Ustavnim Sudom on podneo dana 13. septembra 2019. godine.

Samim tim, na osnovu gore navedenog, proizilazi zahtev nije podnet unutar zakonskog roka koji je propisan u članu 49 Zakona, kao i u pravilu 39 (1) (c) Poslovnika o Radu, i treba se proglasiti neprihvatljivim, jer nije blagovremen.