USTAVNI SUD

KI80/22, Podnosilac: Muhamet Miftari, Ocena ustavnosti presude Rev. br. 105/2021 od 30. marta 2022. godine Vrhovnog suda Kosova

KI80/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 13. decembra 2022. godine, objavljeno dana 11. januara 2023. godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev, neiscrpljivanje pravnih sredstava

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva bio zaposlen u IQ to LinkGmbH-Web Company, filijala na Kosovu (u daljem tekstu: poslodavac) na poziciji „agent za pozive”. Poslodavac je doneo odluku o obustavi radnog odnosa podnosiocu zahteva, uz obrazloženje da je Disciplinska komisija poslodavca utvrdila da je podnosilac zahteva učinio težu povredu radnih obaveza. Podnosilac zahteva je uložio žalbu drugom stepenu poslodavca, no iz spisa predmeta ne proizlazi da je dobio odgovor.  Nakon toga poslodavac je obavestio podnosioca zahteva o prekidu njegovog radnog odnosa.

Podnosilac je prvo uložio žalbu Izvršnom organu Inspektorata rada na odluku poslodavca o obustavi radnog odnosa i na dopis kojim je udaljen sa posla. Izvršni organ Inspektorata rada je odlučio na sledeći način: i) odbio je kao neosnovanu žalbu u vezi sa suspenzijom, dok je ii) navod podnosioca zahteva za prekid radnog odnosa bez odluke smatrao osnovanim, smatrajući da je poslodavac povredio zakonske odredbe Zakona br. 03/L-212 o radu, jer nije izdao pismenu odluku podnosiocu zahteva za udaljavanje sa posla. Podnosilac zahteva je uložio žalbu drugom stepenu Izvršnog organa Inspektorata rada, da dalje proizilazi da je žalba odvijena kao neosnovana.

Podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini, protiv poslodavca, tražeći i) određivanje mere obezbeđenja na odluku poslodavca za udaljavanje sa posla; ii) povratak na radno mesto; kao i iii) naknadu materijalne i nematerijalne štete. Osnovni sud je odbio tužbu podnosioca sa obrazloženjem da je ista van roka.  Rešenje Osnovnog suda nakon toga su potvrdili i Apelacioni i Vrhovni sud.

Podnosilac zahteva je navodio da su mu osporenom rešenjem povređena prava zagarantovana članom 24. [Jednakost pred zakonom], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32. [Pravo na pravno sredstvo], članom 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije], kao i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članovima 6. i 14.Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U suštini, navodi podnosioca pred Sudom se tiču činjenice da mu je poslodavac dopisom prekinuo radni odnos bez ikakve odluke, ističući da je poslodavac povredio odredbe Zakona br. 03/L-212 o radu.

Podnosilac zahteva traži od Suda takođe da uvede privremenu meru u vezi sa slučajem.

Nakon što je razradio standarde utvrđene u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava kao i Suda, u vezi sa iscrpljivanjem pravnih sredstava, Sud je smatrao da imajući u vid navode koje je podnosilac zahteva podigao i dokaze koje je izneo, zahtev podnosioca, iako je on formalno sledio sudske postupke za osporavanje odluke poslodavca, ne ispunjava uslove prihvatljivosti pred Sudom, pošto podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva u vezi sa navodnim povredama za osporavanje prekida radnog odnosa, zbog njegovih procesnih propusta pred sudskim instancama.

Sud je takođe smatrao da je zahtev podnosioca za uvođenje privremene mere bez predmeta razmatranja i isti je odbio.