USTAVNI SUD

KI34/23, Podnosilac: Veton Syla, Ocena ustavnosti rešenja PN.br.745/2022, od 26. oktobra 2022. godine Apelacionog suda Kosova

KI34/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 29. avgusta 2023. godine, objavljeno dana 20. septembra 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za ponovno pokretanje krivičnog postupka, ratione materiae

Okolnosti konkretnog slučaja vezane su za osporeno rešenje Apelacionog suda, kojom je Apelacioni sud potvrdio rešenje Osnovnog suda, čime je odbio zahtev podnosioca za ponovno pokretanje krivičnog postupka. Podnosilac zahteva je 2018. godine, pravosnažnom presudom Vrhovnog suda, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 (dvadeset) godina i 6 (šest) meseci zbog počinjenog krivičnog dela „ubistvo“ iz tačaka 2. i 3. stava 2. člana 30. KZK-a i „nezakonito vlasništvo, kontrola, posedovanje ili korišćenje oružja“ iz stava 2. člana 328. PKZK-a.

Podnosilac zahteva je tvrdio da je osporeno rešenje doneto uz kršenje njegovih ustavnih prava i sloboda, garantovanih članovima: 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 46. [Zaštita imovine] Ustava, te je s tim u vezi naglasio da je Apelacioni sud u svom rešenju o odbijanju njegovog zahteva za ponovno pokretanje krivičnog postupka:  “[…] Sud nije dao odgovor u vezi sa dva razloga zahteva za reviziju krivičnog postupka […]”

Na osnovu svoje sudske prakse i prakse ESLJP, Sud je pojasnio da: (i) povodom navoda o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) redovni sudovi u postupku po zahtevu za ponovno pokretanje krivičnog postupka odlučuju samo o tome da li zahtev za ponovno pokretanje krivičnog postupka ispunjava procesne uslove za njegovo usvajanje, a ne o „nekoj optužnici“ podnosioca zahteva u smislu prava na pravično suđenje garantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a, stoga ovaj član nije primenljiv u postupcima za ponavljanje ili ponovno pokretanje postupka, i shodno tome, ovaj navod se proglašava neprihvatljivim, jer nije  „ratione materiae“ u skladu sa Ustavom, kako je utvrđeno članom 113.7 Ustava, članom 48. Zakona i pravilom 34 (3) (b) Poslovnika o radu; dok je (ii) navode podnosioca zahteva o povredi članova 32. i 46. Ustava proglasio neprihvatljivim kao očigledno neosnovane na ustavnim osnovama, u kategoriji „nepotkrepljenih ili neopravdanih“ navoda, kako je predviđeno članom 48. Zakona i pravilom 34. (1) (d) i (2) Poslovnika o radu.