USTAVNI SUD

K51/24, podnosioci zahteva, Isa Salihi , ocena ustavnosti rešenja P.M.L. br. 63/2024 Vrhovnog suda Kosova, od 6. februara 2024. godine 

KI51/24, Rešenje o neprihvatljivosti  od 30. oktobra 2024. godine, objavljeno 27. decembra 2024.godine

Ključne reči: prvo na slobodan izbor branioca, pravo na pravično suđenje, očigledno neosnovan

U predmetnom zahtevu kao podnosilac se pojavljuje advokat koji je u krivičnom postupku branio  optuženo lice G.A. Tokom početnog ročišta sednice, advokat oštećenog A. Sh.,je tražio od Osnovnog suda da se utvrdi da li podnosilac zahteva može da bude branilac okrivljenog iz razloga sto se on ii u drugom povezanom slučaju pojavljuje kao branilac okrivljenog lica. Imajući to u vidu, Osnovi sud je shodno odredbi  člana 54., stava 1, ZKPRK- doneo rešenje  [PKR.br. 323/2017], kojim je odbio podnosioca zahteva da bude  branilac okrivljenog lica G.A. u krivičnom postupku.

Podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sud koji je on odbio smatrajući da je rešenje Osnovog suda zasnovana na zakonskoj osnovi, dok je žalbu podnosioca Vrhovni  sudu, odbacio  kao nedozvoljena zbog toga jer nije ispunio uslove predviđene u stavu 1 člana 432. ZKPK-a.

Podnosilac zahteva je podneo zahtev Sudu navodeći da se rešenjima redovnih sudova njemu

povređuju osnovna prava i slobode zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Međutim suština navoda podnosioca zahteva se odnosila na tvrdnju  da su mu navedena prava povređena iz razloga što su sudovi pogrešno primenili zakonsku odredbu člana 54., stava 1, ZKPRK-a čime je njemu negirano pravo na slobodan odabir branioca u  krivičnom postupku.

Sud je u analizi navoda podnosioca zahteva  primenio principe i načela prakse ESLJP, pri čemu je i zaključio da sudovi nisu pogrešno primenili materijalno pravo. Takođe da je u postupku koristio sva raspoloživa pravna sredstva. Samim tim Sud je  navode podnosioca zahteva  proglasio  kao navode kategorije ii) „odsustvo očigledne ili evidentne povrede“. Samim tim, isti su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o radu.