USTAVNI SUD

KI177/24, Podnosilac: „Lakeside AG DOO“, ocena ustavnosti rešenja K.DH.Sh.II.br.1603/23 od 25. januara 2024. godine Privrednog suda – Drugostepena veća 

KI177/24, Rešenje o neprihvatljivosti, od 26. novembra 2024. godine, objavljeno dana 18. decembra 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neobrazložena sudska odluka, pravo na pravna sredstva, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja veže sa činjenicom da je podnosilac zahteva podneo zahtev PAK-u za povraćaj dodatnog PDV-a, na osnovu Izveštaja o kontroli nadoknade. PAK je putem Izveštaja ponovne kontrole konstatovao da je vrednost preostalog kreditiranja za period verifikacije za podnosioca zahteva iznosila 2.787.658,27 evra (dva miliona sedamsto osamdeset sedam hiljada šesto pedeset osam evra i dvadeseti i sedam centi). Na osnovu toga, podnosilac zahteva je putem obrasca za deklarisanje PDV-a, podneo PAK-u zahtev za povraćaj PDV-a. Zatim je PAK doneo odluku o obustavljanju administrativno-poreskog postupka, uz obrazloženje da su iste transakcije (isti računi) bile predmet istrage Osnovnog tužilaštva. Nakon ove odluke, podnosilac zahteva je privatnom izvršitelju podneo predlog za izvršenje, tražeći da mu, na osnovu izveštaja o ponovnoj kontroli PAK-a, poslednje pomenuti isplati dug u gore navedenom iznosu, sa godišnjom zateznom kamatom od 8% u roku od trideset (30) dana od podnošenja zahteva za refundiranje i troškove izvršenja.  Privatni izvršitelj je izdao nalog za izvršenje kojim je naložio PAK-u da plati dug odmah po prijemu naloga. Zatim je PAK podneo prigovor Osnovnom sudu, koji je Privredni sud – Prvostepena veća prihvatio kao osnovan. Protiv ove odluke podnosilac zahteva je predao žalbu Privrednom sudu – Drugostepena veća, gde je poslednje pomenuti odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio rešenje Privrednog suda – Prvostepena veća.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je naveo da su osporenim rešenjem Privrednog suda – Drugostepena veća, povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32 [Pravo na pravna sredstva] i 119. [Osnovna načela] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a. U vezi sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, podnosilac zahteva je naveo povredu kao rezultat neobrazloženja sudske odluke, a u vezi sa pravom na pravno sredstvo, zagarantovanim članom 32. Ustava, naveo je da je odluka PAK-a od 28. aprila 2021. godine o obustavi upravnog postupka predstavlja nezakonit ustavni akt.

U oceni navoda podnosioca zahteva, Sud je prvo razmotrio načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa obrazloženjem sudskih odluka, a zatim je iste primenio u okolnostima konkretnog slučaja. U vezi sa navodom podnosioca zahteva o neobrazloženju sudske odluke u vezi sa njegovim tvrdnjama o Izveštaju kontrole PAK-a, sud je zaključio da je Privredni sud – Drugostepena veća adresirao i odgovorio na suštinske navode podnosioca zahteva pokrenute u žalbi i isti ispunjuje neophodne standarde ESLJP-a i Suda za obrazloženu sudsku odluku, shodno članu 31. Ustava i članu 6. EKLJP-a. Dok, u vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredi člana 32. Ustava, Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije iskoristio pravo za podnošenje žalbe pred upravnim organima a zatim i pred sudskim organima, odnosno nije iscrpio sva delotvorna pravna sredstva utvrđena zakonom.

Kao rezultat toga i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je došao do zaključka da (i) navod podnosioca zahteva za povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, kao rezultat neobrazloženja sudske odluke spada u kategoriju „nepotkrepljenih ili neosnovanih“ navoda i isti je očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika; dok (ii) navod za povredu prava na pravno sredstvo je neprihvatljiv zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava, kako je utvrđeno u tački (b) stava (1) pravila 34. Poslovnika o radu.

Shodno tome, Sud je zaključio da zahtev u celini treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim po ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u tački (b) stava (1) kao i stavu 2 pravila 34. Poslovnika.