USTAVNI SUD

KI71/24, Podnosilac: Fehmi Kupina, ocena ustavnosti rešenja ARJ.br. 217/2023 Vrhovnog suda Republike Kosovo od 21. decembra 2023. godine

KI71/24, rešenje od 17. jula 2024. godine, objavljen dana 20. avgusta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neovlašćena strana, status žrtve

Okolnosti konkretnog slučaja vezane su za sednicu Skupštine opštine od 27. juna 2023. godine, koju je vodio njen najstariji odbornik, na kojoj je podnosilac zahteva razrešen sa funkcije predsedavajućeg Skupštine. Ministarstvo administracije lokalne samouprave je, nakon prihvatanja razmatranja zakonitosti akata Skupštine opštine usvojenih na sednici od 27. juna 2023. godine, putem dopisa upućenog gradonačelniku Prištine i podnosiocu zahteva, istaklo da odluke Skupštine opštine na sednici održanoj 27. juna 2023. godine, ne „stvaraju nikakvo pravno dejstvo“.  Dalje, Ministarstvo administracije lokalne samouprave pokrenulo je sudski postupak za poništavanje odluke navodeći da je sednica bila nezakonita. U ovom postupku Osnovni sud je priznao status zainteresovanog lica podnosiocu zahteva. Ovaj postupak podnosilac zahteva nije osporio i nije bio predmet razmatranja zahteva. Skupština opštine je 21. jula 2023. godine izabrala novog predsedavajućeg. Podnosilac zahteva je pokrenuo upravni postupak za osporavanje ove odluke u Ministarstvu administracije lokalne samouprave i pokrenuo upravni spor u Osnovnom sudu, osporavajući izbor P.B. za novog predsedavajućeg. Osnovni sud je odbacio tužbu i zahtev za odlaganje izvršenja odluke, sa obrazloženjem da osporena odluka nije upravno konačna i da je podnosiocu zahteva nedostajao pravni interes. Ovu odluku su potvrdili Apelacioni i Vrhovni sud.

Kao rezultat toga, podnosilac zahteva je osporio odluku Vrhovnog suda, tvrdeći da je pogrešno tumačenje zakonskih odredbi od strane sudova dovelo do zaključka da on nije imao pravni interes u ovom predmetu. Njegovi navodi o ustavnim povredama uključivali su povredu prava zagarantovanih članom 31. Ustava i nemogućnost da efikasno koristi pravna sredstva na osnovu prava zagarantovanih članovima 32. i 54. Ustava. Podnosilac zahteva je insistirao da se njegov zahtev treba tretirati u meritumu, jer je imao pravni interes, jer je odluka o njegovom razrešenju bila nezakonita, pa je samim tim i nezakonit izbor novog predsedavajućeg.

Prvo, Sud je naglasio da, u smislu stava 7 člana 113. Ustava, sa navodima o povredi ustavnih prava i sloboda od strane organa javne vlasti pred Sudom mogu javiti: (i) fizička lica; (ii) pravna lica; i (iii) grupe fizičkih i/ili pravnih pojedinaca, pod uslovom da imaju relevantan status žrtve. Nadalje, ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava u pogledu pojma žrtve povreda osnovnih prava i sloboda, zagarantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a potom je iste primenio na okolnosti konkretnog slučaja. U konkretnom slučaju, Sud je prvo ocenio da li je podnosilac zahteva imao „status žrtve“ povreda njegovih Ustavom zagarantovanih prava i sloboda, kako bi mogao da podnese pojedinačni zahtev Ustavnom sudu, kako je utvrđeno stavom 7 člana 113. Ustava. Dalje, Sud je istakao da je podnosilac zahteva, u svojstvu tužioca u postupku osporavanja izbora P.B. za predsedavajućeg Skupštine opštine, bila stranka u postupcima pred redovnim sudovima. On je u tužbi i zahtevu za odlaganje izvršenja odluke Skupštine opštine istakao da su mu povređena prava pošto je zakonski bio predsednik Skupštine opštine. Sud je primetio da su postupci za njegovo razrešenje, na osnovu odluke Skupštine opštine od 27. juna 2023. godine, bile još uvek u toku pred redovnim sudovima i da ih podnosilac zahteva nije osporio pred Sudom. Prema spisima slučaja, Sud je istakao da podnosilac zahteva kroz ovaj slučaj nije pokrenuo postupke protiv odluke o razrešenju od 27. juna 2023. godine, u kojoj je odluci imao pravni interes, već protiv odluke o izboru predsedavajućeg Skupštine, od 21. jula 2023. godine. Iako je u svojim navodima istakao da je u spis priložio dve odluke, to nije značilo da su te dve odluke bile predmet sudskog razmatranja. Sud je istakao da podnosilac zahteva, kako pred redovnim sudovima, tako i pred Sudom, nije isticao niti iznosio činjenice da su odlukom o izboru predsedavajućeg Skupštine P.B. od 21. jula 2023. godine pogođena ili povređena njegova prava.

Kao rezultat toga i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva u smislu stava 7 člana 113., člana 47. Zakona i tačke (a) stava (1) pravila 34. Poslovnika nema status žrtve pred Sudom, iz razloga što isti nije direktno pogođen osporenom odlukom Skupštine opštine.