USTAVNI SUD

KI64/22, Podnosilac: Vatani D.O.O., ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Ac. br. 2572/20 od 23. decembra 2021. godine  

KI64/22, rešenje od 29. septembra 2022. godine, objavljeno 18.oktobar 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, izvršni postupak, pravo na pravično suđenje, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na imovinski građanskopravni spor (imovina) između podnosioca zahteva i njegovog ortaka Niga Profil D.O.O. Ovo faktičko i pravno partnerstvo je osnovano 8. avgusta 1995. godine, iz kojeg su naknadno osnovana četiri pravna subjekta Bitex D.O.O., Niga Profil D.O.O., Gritankos D.O.O.  i Europlast D.O.O., a od zajedničke imovine ortaci su ostvarili nepokretnosti u Prištini-Čaglavica, Ariljači i Gnjilanu. Ugovor o ortakluku između ortaka je raskinut krajem 2016. godine. Podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Gnjilanu za raskid ortakluka sa dotičnim pravnim subjektima. U međuvremenu je, s druge strane, privatni izvršitelj po predlogu pravnog subjekta Niga Profil D.O.O.  (poverilac) izdao nalog za izvršenje [P. br. 834/18] za isplatu iznosa od 71.107,50 evra, uključujući i zakonsku kamatu u visini od 8% (odsto) i troškove izvršnog postupka, od strane podnosioca zahteva. Protiv ovog naloga, podnosilac zahteva je uložio prigovor Osnovnom sudu u Gnjilanu, koji je rešenjem CPK. br. 130/2018 od 5. decembra 2018. godine, odbio prigovor kao neosnovan i potvrdio gore navedeni nalog za izvršenje. Protiv gore navedenog rešenja Osnovnog suda u Gnjilanu, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu, koji je rešenjem Ac. br. 2572/20 odbio njegovu žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Gnjilanu od 5. decembra 2018. godine. Podnosilac zahteva je predložio Kancelariji glavnog državnog tužioca da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Apelacionog suda, ali je ona odbila predlog sa obrazloženjem da u ovoj pravnoj stvari nije bilo dovoljno pravnog osnova za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u skladu sa članom 247. stav 1. tačka a) i tačka b) Zakona.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio da je došlo do povrede njegovih prava zagarantovanih članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 54. [Sudska zaštita prava] i 102. [Opšta načela sudskog sistema] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), kao i članovima 6.1 [Pravo na pravično suđenje] i 13. [Pravo na delotvorni pravni lek] Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP).

Ustavni sud je na početku elaborirao kriterijume prihvatljivosti prema Ustavu, Zakonu i Poslovniku. Nakon toga se osvrnuo na bitne navode podnosioca zahteva koji su se odnosili na: i. pitanja činjenica i primene zakona; ii. jednakost oružja; i iii. nedoslednost sudske prakse u odlučivanju, pozivajući se na Evropski sud za ljudska prava i njegovu praksu, da bi zatim primenio iste u konkretnom slučaju. Povodom prvog (i) navoda koji se odnosi na utvrđivanje činjenica i primenu zakona, Sud je smatrao da je podnosilac zahteva izgradio svoj slučaj na osnovu zakonitosti, a ne ustavnosti, pa je stoga Sud ponovio svoj stav da nije njegova uloga da preispituje zaključke redovnih sudova koji se odnose na činjenično stanje i primenu materijalnog prava i da on sam ne može da ocenjuje činjenice koje su opredelile redovni sud da donese jednu određenu odluku za razliku od drugih koje je mogao da donese. Da nije tako, Sud bi postupao kao sud “četvrtog stepena”, čime bi zanemario granice koje su postavljene za njegovu nadležnost. Što se tiče drugog (ii) navoda, Sud, nakon analize navoda podnosioca zahteva o povredi načela jednakosti oružja, koje je u smislu člana 6.1 EKLJP usko povezano sa pravom na raspravu i analizirajući nalaze Apelacionog suda povodom ovog navoda, smatra da podnosilac zahteva nije uspeo da potkrepi svoj navod o povredi ovog prava zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6.1 EKLJP iz gore izloženih razloga. Što se tiče trećeg (iii) navoda o nedoslednosti u odlučivanju, Sud je nakon izlaganja opštih načela u vezi sa ovim navodom, i nakon što je primenio ista na konkretan slučaj, došao do zaključka da podnosilac zahteva nije uspeo da ispuni uslov koji se tiče “dubokih i dugotrajnih razlika” u sudskoj praksi, jer se u konkretnom slučaju nije radilo o potpuno identičnim činjeničnim i pravnim okolnostima, kako je definisano ovim kriterijumom. Pored toga, Sud je obrazložio da se čak i kada bi postojale potpuno identične činjenične i pravne okolnosti između slučajeva koji se upoređuju, navod o nedoslednosti sudske prakse ne bi mogao graditi samo na osnovu poređenja jedne ili dve odluke i utvrditi da su ipak postojale “duboke i dugotrajne razlike”. Što se pak tiče navoda o povredama članova 24, 54. i 102. Ustava, Sud je smatrao da je podnosilac zahteva povredu ova dva člana doveo u vezu sa članom 31. Ustava, odnosno sa jednakošću oružja i nedoslednošću sudske prakse, za koje je Sud prethodno utvrdio da je zahtev u ovim delovima očigledno neosnovan na ustavnim osnovama. Sud je u vezi sa ovim navodima podsetio da samo pominjanje članova Ustava i EKLJP i njihovo povezivanje sa nekim drugim članom Ustava ne znači automatski i povredu drugih članova Ustava i EKLJP, osim ako se dodatno ne argumentuje i elaborira kako je i zašto došlo do njihove povrede.

Kao rezultat toga, a na osnovu obrazloženja datih u objavljenom rešenju, Sud je, uzimajući u obzir sve prethodno navedena izlaganja i utvrđenja, zaključio: i) da navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6.1 EKLJP, koji se odnose na utvrđivanje činjenica i primenu zakona, spadaju u prvu (I) kategoriju, navodi “četvrtog stepena” koji odražavaju navode na nivou zakonitosti a ne ustavnosti; ii) da navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6.1 EKLJP, koji se odnose na “jednakost oružja“ i “nedoslednost sudske prakse” pripadaju kategoriji (III) potkategoriji (b) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, pa je stoga iste proglasio očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama; dok navodi podnosioca zahteva o povredi članova 24, 54. i 102. Ustava pripadaju trećoj (iii) kategoriji potkategoriji (a) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, pa se isti, kao takvi, na ustavnim osnovama moraju proglasiti neosnovanim, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu Suda.