USTAVNI SUD

KI163/24: Podnosioci Nysret Kabashi, Bajram Kabashi i Driton Kabashi, Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja [AC-I-0195-A0001] od 8.maja 2024. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju

KI163/24, Rešenje o neprihvatljivosti od 25 septembra 2024. godine, objavljeno 10. oktobra 2024. godine

Ključne reči: obrazloženje odluke; mera bezbednosti; nepopravljiva šteta; legitimitet;  

KAP i „Petrol Kabashi“ su potpisali ugovor o kupoprodaji nekih nekretnina. Podnosioci zahteva su podneli tužbu i zatražili poništenje ugovora, uz tvrdnje da su ove nekretnine koristile duže vreme i da bi stoga trebalo da budu deo procesa njihove kupovine. Podnosioci zahteva su tražili određivanje mere obezbeđenja za zaustavljanje otuđenja imovine. Specijalizovano veće PKVS-a  rešenjem je odobrio meru bezbednosti, ali je Žalbeno veće, odlučujući po žalbi KAP-a i „Petrol Kabashi“, preinačio odluku i odbio kao neosnovan zahtev za određivanje mere bezbednosti, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni zakonski uslovi definisani članom 61. Zakona o PKVS-u. Podnosioci zahteva podneli su zahtev Sudu sa tvrdnjom da odluka Žalbenog veća nije obrazložena, jer nije razjasnila pitanje legitimiteta KAP-a da podnese žalbu; i nepopravljivu štetu. Sud je presudom KI168/22 utvrdio povredu člana 31. Ustava, zbog nepostojanja adekvatnog obrazloženja za ova pitanja, i vratio predmet na ponovno razmatranje.

Žalbeno veće je 8. maja 2024. godine rešenjem [AC-I-24-0195-A0001] ponovo odbilo zahtev za određivanje mere bezbednosti, sa obrazloženjem da, prvo, podnosioci nisu bili vlasnici nepokretnosti, i drugo, imovina je prešla na ime „Petrol Kabashi“ i njegova prava nisu mogla biti ograničena u ovoj fazi, sve do merituma tužbenog zahteva.

Podnosioci zahteva su ponovo podneli zahtev Sudu sa tvrdnjom da se Žalbeno veće nije pozabavilo nalazima Suda u predmetu KI168/22, već je samo ponovilo obrazloženje prethodne odluke.

Sud je ocenio da li je odluka Žalbenog veća adresirala njegove nalaze: (i) da li nudi obrazloženje za nanošenje nepopravljive štete; (ii) i da li je obrazložio nedostatak legitimiteta KAP-a za podnošenje žalbe.

Prvo, Sud je naglasio da član 61. Zakona o PKVS-a propisuje da se mera bezbednosti određuje kada stranka pruži pouzdan dokaz za postojanje potrebe ili svog subjektivnog prava. U konkretnom slučaju, Žalbeno veće je obrazložio da podnosioci zahteva nisu vlasnici imovine, i oni to takođe tvrde, te stoga zakonski uslov nije ispunjen. Što se tiče legitimiteta KAP-a, Sud je istakao da je tačno da Žalbeno veće u ovom slučaju nije dalo obrazloženje. Međutim, Sud je ocenio da je KAP bila optužena u ovom procesu i da je stoga imala pravni interes da podnese žalbu. Štaviše, „Petrol Kabashi“ je takođe podneo žalbu, a činjenica da li KAP ima legitimitet uopšte nije bila važna. Redovni sudovi imaju ovlašćenje da odlučuju koja su pitanja važna za obrazloženje a u ovom konkretnom slučaju legitimitet KAP-a je očigledno bio irelevantan. Sud je utvrdio da je Žalbeno veće uzelo u obzir nalaze Suda i ispunilo standard za obrazloženje odluka.