USTAVNI SUD

KI23/23, Podnosilac zahteva: Vladimir Mladenović, Ocena ustavnosti presude UZVP-ARJ. br. 86/2022 od 29. septembra 2022. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo

KI23/23, rešenje o neprihvatljivosti od 13. februara 2024. godine, objavljeno 6. juna 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično suđenje, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na građanski spor, odnosno na zahtev podnosioca za priznavanje statusa osobe sa invaliditetom, na osnovu činjenice da je isti bio vojnik i invalid, te da mu je ovaj status priznalo Ministarstvo rada – Odeljenje porodica palih boraca i ratnih invalida rešenjem [br. 580-2212] od 7. oktobra 1995. godine. Predmetno Ministarstvo je odbilo njegov zahtev i kao rezultat toga, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini. Poslednje navedeni je presudom [U. A. br. 376/2018] odbio njegovu tužbu, kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je na predmetnu presudu uložio žalbu Apelacionom sudu, koja presudom [UZ. AA. br. 487/2021], odbio žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini od 12. januara 2012. godine. Zaključno, odluke nižestepenih instanci je potvrdio i Vrhovni sud, presudom [UZVP-ARJ. nr. 86/2022], od 22. avgusta 2022. godine.

Podnosilac zahteva je u Ustavnom sudu navodio da je osporena presuda Vrhovnog suda, u vezi sa presudama nižestepenih sudova, doneta kršeći prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Pozivajući se na navode iznete u zahtevu, Sud je primetio da se suština žalbe podnosioca zahteva odnosi na činjenična i pravna pitanja. U tom smislu, Sud se pozivao na opšta načela koja je ustanovio Evropski sud za ljudska prava i Sud i primenjujući ih na okolnosti konkretnog slučaja, došao do zaključka da navodi podnosioca zahteva pokreću pitanja prirode četvrtog stepena. Štaviše, Sud je smatrao da podnosilac zahteva nije potkrepio svoj navod o povredi prava na pravično suđenje, jer u okolnostima konkretnog slučaja nije bio ispunjen kriterijum isključenja kada je tumačenje važećeg zakona od strane redovnih sudova moglo biti očigledno pogrešno, što je dovelo do proizvoljnih ili očigledno neobrazloženih zaključaka ili da je postupak pred redovnim sudovima, u celini, mogao biti nepravičan ili proizvoljan.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i člana 6. EKLJP-a spadaju u prvu kategoriju (i) navoda koji se karakterišu kao navodi prirode “četvrtog stepena”, i kao takvi, isti se, na ustavnim osnovama, proglašavaju očigledno neosnovani.