USTAVNI SUD

KI177/22, Podnosilac: Pashk Bibaj, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-II-21-0058 od 23. maja 2022. godine

KI177/22, presuda od 4. septembra 2024. godine, objavljena 24. septembar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, prihvatljiv zahtev, načelo kontradiktornosti, pravo da se traži održavanje rasprave, povreda ustavnih prava

Ustavni sud Republike Kosovo je, dana 4. septembra 2024. godine, odlučio o zahtevu KI177/22, kojim je tražena ocena ustavnosti presude [AC-II-21-0058] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 23. maja 2022. godine. Sud je, jednoglasno, odlučio (i) da proglasi zahtev prihvatljivim; (ii) da utvrdi da presuda [AC-II-21-0058] od 23. maja 2022. godine nije u saglasnosti sa stavom 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; (iii) da proglasi ništavom presudu [AC-II-21-0058] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 23. maja 2022. godine; (iv) da vrati presudu [AC-II-21-0058] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova od 23. maja 2022. godine, na ponovno odlučivanje u skladu sa nalazima presude Suda.

U presudi je najpre razjašnjeno da su okolnosti konkretnog slučaja povezane sa činjenicom da su podnosilac zahteva i Poljoprivredna zadruga “A.D. Bec”, tokom 2001. godine, zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti u vlasništvu “A.D. Bec”, koji su registrovali u Opštinskom sudu u Peći, dana 14. marta 2002. godine. Dana 3. marta 2005. i 5. jula 2006. godine, Kosovska poverilačka agencija je podnela zahtev da se nepokretnosti ne upišu na ime podnosioca zahteva kod Katastarske kancelarije u Đakovici. Dana 28. aprila 2016. godine, Kosovska agencija za privatizaciju je podnela tužbu Osnovnom sudu u Đakovici, kojom je tražila poništenje ugovora o kupoprodaji i predaju nepokretnosti u posed Kosovske agencije za privatizaciju, sa obrazloženjem da je ugovor o kupoprodaji zaključen i overen u suprotnosti sa važećim zakonskim odredbama i u suprotnosti sa pravilima za prodaju imovine društvenih preduzeća. Podnosilac zahteva je u svom odgovoru na tužbu Kosovske agencije za privatizaciju, osporio tužbu u celosti, navodeći da je ugovor o kupoprodaji zaključen u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Osnovni sud je, dana 2. avgusta 2019. godine, odlučio da odbije tužbu Kosovske agencije za privatizaciju kao neosnovanu, sa obrazloženjem da je podnosilac zahteva “kupac nepokretnosti koje su predmet ugovora”. Kosovska agencija za privatizaciju je, dana 16. septembra 2019. godine, izjavila žalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Dana 28. septembra 2021. godine, Apelacioni sud je prosledio spis predmeta Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova, smatrajući da je isti stvarno nadležan za odlučivanje o žalbi Kosovske agencije za privatizaciju. Iz spisa predmeta proizilazi da Apelacioni sud, prilikom dostavljanja spisa predmeta Posebnoj komori Vrhovnog suda (i) nije uvrstio odgovor podnosioca zahteva na žalbu Kosovske agencije za privatizaciju; i (ii) da podnosilac zahteva nije obavešten u vezi sa prenošenjem njegovog predmeta u Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova. Kao rezultat prenošenja predmeta u Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, to veće je, nakon što je utvrdilo stvarnu nadležnost u odnosu na tužbu Kosovske agencije za privatizaciju, usvojilo žalbu Kosovske agencije za privatizaciju kao osnovanu i preinačilo presudu [C. br. 210/16] Osnovnog suda od 2. avgusta 2019. godine.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporio gore navedenu presudu Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda, navodeći povredu svojih prava na zaštićenih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava. Podnosilac zahteva je naveo da su mu ova prava povređena iz razloga što mu je, kao rezultat neobaveštavanja od strane sudskih instanci o prenošenju njegovog predmeta u Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, (i) onemogućeno podnošenje dokaza u njegovu korist; i (ii) takođe, onemogućeno da traži održavanje rasprave pred ovom sudskom instancom.

U tom smislu, Sud je ocenio navode podnosioca zahteva koji se odnose na načelo kontradiktornosti u sudskom postupku i njegovo pravo na saslušanje, kao sastavni deo prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog stavom 1. člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Shodno tome, Sud je objasnio da se fokusirao na navod podnosioca zahteva o pravu da se traži održavanje rasprave pred Žalbenim većem Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, koja je omogućena odredbama Zakona o Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je najpre izložio načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi načelom kontradiktornosti i pravom da se traži održavanje rasprave, a zatim primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja.

Na osnovu toga, Sud je u nastavku ocenio: (i) da na osnovu člana 69. (Usmeni žalbeni postupak) važećeg Zakona o Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova, podnosilac zahteva ima pravo da podnese Žalbenom veću zahtev za održavanje rasprave, na kojoj isti u smislu i u kontekstu načela kontradiktornosti ima pravo da iznese svoje argumente i dokaze koji se odnose na tužbeni zahtev Kosovske agencije za privatizaciju; (ii) međutim, takav zahtev je podnosiocu zahteva onemogućen jer ga o prenošenju njegovog predmeta iz Apelacionog suda u Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, nije obavestio ni Apelacioni sud, niti Žalbeno veće.

Prema objašnjenjima koja su data u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da je osporenom presudom Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, kao rezultat uskraćivanja prava na podnošenje zahteva za održavanje rasprave, podnosiocu zahteva povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Na osnovu ovog utvrđenja, Sud je naglasio da Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, u postupku ponovljenog odlučivanja i u smislu njegovog prava na saslušanje, treba da omogući podnosiocu zahteva iznošenje svih argumenata koji se tiču pravnih i činjeničnih pitanja, uključujući i pružanje mogućnosti za podnošenje novih dokaza.