USTAVNI SUD

KI15/19, Podnosilac zahteva: Shemsi Ferizi, Ocena ustavnosti presude Osnovnog suda u Prištini NJN. br. 157/2017 od 13. aprila 2018. godine

KI15/19, rešenje o neprihvatljivosti od 23. septembra 2020. godine, objavljeno 28 oktobar 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, međunarodna saradnja, konverzija kazne, krivični slučaj, najpovoljniji zakon, ratione materiae, neprihvatljiv zahtev

U ovom slučaju, Krivični sud u Baselu – Švajcarska osudio je podnosioca zahteva na doživotnu kaznu zatvora zbog krivičnog dela ubistvo i višestruko ubistvo u pokušaju. U međuvremenu, podnosilac zahteva je podneo švajcarskim vlastima zahtev za premeštaj i izdržavanje kazne u popravnim ustanovama Republike Kosovo.

Na osnovu zahteva podnosioca i švajcarskih vlasti, Ministarstvo pravde Republike Kosovo je podnelo Osnovnom sudu u Prištini zahtev za preduzimanje mere u vezi sa premeštanjem podnosioca zahteva iz švajcarske popravne ustanove u popravnu ustanovu Republike Kosovo. Osnovni sud u Prištini je doneo odluku da preinači kaznu doživotnog zatvora podnosiocu zahteva koju je izrekao Krivični sud u Baselu. Ova odluka je bila konačna i protiv njene nije dozvoljena žalba.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom, između ostalog, naveo povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]  i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članom 6.1 (Pravo na pravično suđenje) i člana 2. Protokola br. 7. (Pravo na žalbu u krivičnim stvarima) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP). Podnosilac zahteva takođe navodi povredu članova 8. i 11. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Kao preliminarno pitanje u ovom slučaju, Sud je morao utvrditi datum kada je podnosilac zahteva dobio odluku Osnovnog suda u Prištini. Kako ni Osnovni sud u Prištini, a ni Ministarstvo pravde nisu mogli tačno utvrditi kada je podnosilac zahteva dobio pobijenu odluku, Sud je, uzimajući u obzir ozbiljnost slučaja, odlučio da zahtev oceni kao podnet u zakonskom roku od 4 (četiri) meseca, kako bi se izbeglo strogo tumačenje proceduralnih pravila i pristup pravdi.

Sud zaključuje da su konverzija kazne i premeštaj podnosioca zahteva izvršeni u skladu sa testom ESLJP-a koji se koristio u slučaju Grori protiv Albanije, jer: (i) je podnosilac zahteva dao svoju saglasnost za premeštaj i konverziju kazne; i (ii) da je premeštaj i konverzija kazne podnosioca zahteva sproveden u skladu sa članom 65. Zakona o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim stvarima; i, (iii) Sporazuma između Republike Kosovo i Švajcarske Konfederacije o transferu osuđenih lica.

U vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, Sud primećuje da Osnovni sud nije utvrdio građanska prava i obaveze tokom postupka konverzije kazne, kao ni osnovanost kaznene prijave protiv podnosioca zahteva, već se pridržavao nalaza koje je podnela država koja je izrekla kaznu (vidi: član 65. Zakona o međunarodnoj pravnoj saradnji u kaznenim stvarima br. 04/L-213). Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, postupci u vezi sa  izvršenjem kazne nisu obuhvaćeni članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a. Pa je Sud stoga, utvrdio da je navod o povredi prava na pravično i nepristrano suđenje nekompatibilan, ratione materiae sa odredbama člana 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLJP-a.

U pogledu navoda podnosioca zahteva o povredi člana 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi as članom 13. [Pravo na delotvorni pravni lek] EKLJP-a, članom 2. Protokola br. 7 [Pravo na žalbu u krivičnim stvarima] EKLJP-a i članom 8. [bez naslova] DUDNJ-a, Sud je primetio da samo država koja izriče kaznu ima pravo da odlučuje o primeni presuđivanja i da je Osnovni sud u Prištini nadležan u vezi sa postupkom izvršenja kazne i da se na njegovu odluku ne može uložiti žalba. Međutim, Sud je ocenio da pravo podnosioca zahteva na žalbu nije povređeno, jer mu je omogućeno i zapravo je podneo ustavni zahtev ovom Sudu, koji je nadležni organ za ocenu suštine žalbi podnosioca zahteva. Sud je dodao da pravo na sudsku zaštitu prava i na delotvorna pravna sredstva ne garantuje povoljan ishod za podnosioca zahteva i da delotvorno pravno sredstvo u kontekstu člana 54. Ustava u vezi sa članom 13. EKLJP-a, ne znači uspešno pravno sredstvo, već samo pravno sredstvo dostupno pred nadležnim organom za suštinsku ocenu žalbi podnosioca zahteva.

Što se tiče navoda o primeni najpovoljnijeg zakona, Sud je ocenio da je navod podnosioca zahteva, da je bivši zakon Socijalističke autonomne pokrajine Kosovo u njegovom slučaju povoljniji, očigledno neosnovan, s obzirom na to da je za navedeno delo predviđena i smrtna kazna.

Shodno tome, Sud je odlučio da zahtev na ustavnim osnovama treba da se odbije, kao neprihvatljiv, kao što je predviđeno u članu 113 (7) Ustava, predviđeno u članovima 47. i 48. Zakona i kao što je dalje precizirano u pravilu 39 (2) i (3)(b) Poslovnika o radu.