USTAVNI SUD

Slučaj br. K38/19, Podnosilac zahteva: Avdi Mujaj, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 285/2018, od 1. oktobra 2018. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, imovinski spor, sastav sudskog veća, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, nepristrasnost suda

Podnosilac zahteva je, u svojstvu kupca, sklopio jedan ugovor o kupoprodaji sa H. D., gde je predmet Ugovora bila kupoprodaja nepokretne imovine koja se sastojala od kuće i nekoliko pratećih objekata koji su bili izgrađeni na katastarskoj parceli [br. 5393/18], u površini od 480 m².

Podnosiocu zahteva je prvenstveno bio prihvaćen tužbeni zahtev u celini u Presudi Osnovnog suda u Peći [C. br. 56/2008] od 12. januara 2010. godine, gde je odlučeno da je on vlasnik sporne katastarske parcele u ukupnoj površini od 480 m² kao i da svi naslednici prvog reda H. D-a, ukupno osmoro, treba da priznaju imovinsko pravo podnosioca zahteva kao i da dozvole da se navedena nepokretna imovina registruje u Opštinskoj katastarskoj kancelariji u Peći.

U nastavku, Okružni Sud je u Presudi [Ac. br. 101/10] od 16. marta 2011. godine: (i) delimično usvojio tužbeni zahtev podnosioca gde je potvrdio da je podnosilac, na osnovu zastarelosti, vlasnik katastarske parcele [br. 5393/18], u površini od 455 m² [a ne 480 m²]; i (ii) obavezao je tužene strane da podnosiocu zahteva priznaju imovinsko pravo kao i da dozvole upis imovine u Opštinskoj katastarskoj kancelariji u Peći. U sastavu Veća za razmatranje od 3 članova Okružnog Suda bio je i sudija  I. K.

Protiv Presude Okružnog suda [Ac. br. 101/10], Državni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti a zahtev za reviziju je podneo podnosilac zahteva.

Vrhovni Sud je u Rešenju [Rev-Mlc. br. 253/2011] od 27. avgusta 2013. godine, odlučio da prihvati kao osnovane, kako zahtev za zaštitu zakonitosti Državnog tužioca, tako i zahtev za reviziju podnosioca zahteva, gde je naložio da se poništi Presuda Okružnog Suda [Ac. br. 101/10] od 16. marta 2011. godine, kao i da se predmet vrati na ponovno odlučivanje pred Okružnim Sudom [koje je, kasnije, sa zakonskim izmenama, spadalo pod predmetnu nadležnost Apelacionog Suda].

U postupku u vezi sa ponovnim odlučivanjem slučaja, Apelacioni Sud je Presudom [Ac. br. 2749/13] od 10. aprila 2017. godine, ponovo delimično usvojio žalbu B. D.  gde je potvrdio da je podnosilac zahteva vlasnik katastarske parcele u površini od 455 m² a ne 480 m² kako je to prvobitno odlučio Opštinski Sud.

Dana 1. oktobra 2018. godine, Vrhovni Sud je u Presudi [Rev. br. 285/2018] odbio zahtev podnosioca zahteva za reviziju kao “neosnovan”. Deo Veća za razmatranje u ovom slučaju, kao predsedavajući, je bio sudija I. K.

U vezi sa zahtevom KI38/19, Sud je primetio da se suština tvrdnji podnosioca zahteva tiče učestvovanja istog sudije [I. K.] na dve sudske instance, kojom prilikom je došlo do povrede prava na pravično suđenje, zagarantovanog članom 31 Ustava a u vezi sa članom 6 EKLjP-a. Sud je utvrdio da ovaj zahtev ispunjava kriterijume o prihvatljivosti i razmotrio je meritum istog.

Prilikom razmatranja merituma, Sud je, između ostalog, razmotrio (i) opšte principe Evropskog suda za Ljudska Prava u vezi sa kriterijumima za procenu nepristrasnosti nekog suda; (ii) koncept subjektivne i objektivne nepristrasnosti suda; (iii) praksu Evropskog Suda za Ljudska Prava u pogledu procene nepristrasnosti suda, odnosno koncepta “legitimnih sumnji” i činjenice da iste trebaju da budu “objektivno opravdane” na način da bi se utvrdila nepristrasnost jednog suda; (iv) odgovarajuću sudsku praksu u vezi sa učestvovanjem jednog sudije u različitim fazama jednog istog krivičnog pitanja; i na kraju, Sud je utvrdio da je (v) Presuda Vrhovnog suda [Rev. br. 285/2018] od 1. oktobra 2018. godine, donetau suprotnosti sa članom 31 Ustava a u vezi sa članom 6 EKLjP-a, jer je doneta od strane Veća u kojem je u suprotnosti sa odgovarajućim odredbama ZPP-a i sudskom praskom ESLjP-a i Suda, učestvovao i sudija koji je i u ranijim fazama po tom istom pitanju, učestvovao kao član veća u Okružnom sudu u Peći, kada je odlučeno u vezi sa tužbenim zahtevom tužioca i kao predsedavajući Veća  kada je odlučeno u vezi sa njegovim zahtevom za reviziju pred Vrhovnim Sudom. U takvim okolnostima, Sud je utvrdio da  “legitimne sumnje” u vezi sa nepristrasnošću Suda su, u okolnostima ovog konkretnog slučaja “objektivno opravdane”.

Ustavni Sud je, u okolnostima ovog konkretnog slučaja, razmotrio ekskluzivno i samo tvrdnje u vezi sa nepristrasnošću suda zbog učestvovanja sudije I. K. u istom sudskom postupku na dve sudske instance. Ova presuda Suda, samim tim, ne prejudicira ni na koji način konačni meritum u vezi sa donošenjem odluke po ovom slučaju, nakon što se isti vrati na ponovno suđenje pred Vrhovnim Sudom.