USTAVNI SUD

KI90/18, Podnosilac zahteva: Nedvedete Ponosheci i Atdhe Ponosheci, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Republike Kosova Pml. br. 89/2018 od 8. maja 2018. godine, u vezi sa Rešenjem Apelacionog suda Kosova PAKR. br. 397/17 od 19. avgusta 2017. godine i Presudom Osnovnog suda u Đakovici PKR. br. 61/14 od 21. juna 2017. godine 

KI90/18, Rešenje od 15. januara 2020. godine, objavljeno dana 5. februara 2020.godine 

Ključne reči:individualni zahtev, ratione materiae, neiscrpljenje pravnih sredstava 

Podnosioci zahteva su, kao posledicu izvršenja krivičnog dela od strane dva lica koje je rezultiralo smrću člana njihove porodice (oca Atdhe Ponosheca i supruga Nedvedete Ponosheci), učestvovali u krivičnim postupcima u kojima su oni bili oštećena strana. Kao oštećena strana, oni su učestvovali i u sporazumu o prihvatanju krivice od strane jednog od lica koja su izvršila krivično delo (F.GJ) i tražili su (i) povećanje sankcije protiv ovog potonjeg i (i) da im se da obeštećenje u vrednosti od 100.000 Evra.

Osnovni sud u Đakovici je Presudom PKR. br. 61/14 od 21. juna 2017. godine, prihvatio sporazum o prihvatanju krivice lica F.GJ, i izrekao je istom kaznu od (6) godina i šest (6) meseci za krivično delo, dok su podnosioci zahteva upućeni da imovinsko pravni zahtev realizuju u građanskom sporu, kao što je to i predviđeno u članu 463 stav 2. Zakonika o Krivičnom Postupku.

Podnosioci zahteva su, nezadovoljni odlukom Osnovnog suda, uložili žalbu naglašavajući da se ne slažu sa krivičnom sankcijom, kao i da se trebao primeniti sporazum u vezi sa zatraženim obeštećenjem od 100.000 Evra. Žalba podnosilaca zahteva je odbijena od strane Apelacionog suda kao nedozvoljena. Dalje, i Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, obrazlažući da je strana pravično bila upućena na građanski spor od strane nižestepenih sudova.

Podnosioci zahteva su se, samim tim, žalili i pred Ustavnim Sudom, u suštini zbog povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje i navodeći da (i) krivična sankcija koja je izrečena protiv lica F.GJ. nije proporcionalna; (ii) sporazum o prihvatanju krivice je nezakonit; kao i da oni (iii) nisu obeštećeni u skladu sa sporazumom o priznavanju krivice.

Ustavni Sud, pozivajući se na svoju praksu kao i sudsku praksu Evropskog Suda za Ljudska prava je utvrdio da:

• Što se tiče navoda u vezi sa povredama prava i sloboda koje su zagarantovane članom 31 Ustava i članom 6 EKLjP-a, u vezi sa kvalifikacijom krivičnog dela i krivičnom sankcijom koja je izrečena trećem licu, zahtev je ratione materiae nespojiv sa Ustavom; i
• Što se tiče navoda podnosilaca zahteva u vezi sa povredama prava i sloboda koje su zagarantovane članom 31 Ustava i članom 6 EKLjP-aa, u vezi sa zahtevom za nadoknadu štete, zahtev je neprihvatljiv jer podnosioci zahteva nisu iscrpeli pravna sredstva.