USTAVNI SUD

KI42/23, Podnosilac: Smajl Mekaj, Ocena ustavnosti presude Rev. br. 73/2022 Vrhovnog suda Kosova od 7. oktobra 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, imovinski spor, očigledno neosnovan zahtev

Sud skreće pažnju da se suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog slučaja odnosi na tužbeni zahtev podnosioca zahteva za sticanje prava na svojinu, na osnovu prava održaja, i korišćenja imovine u dužem vremenskom periodu, a za koju parcelu navodi da ju je nasledio od predaka i da je ta parcela pogrešno upisana na ime tuženog Q.D. Opštinski sud je prvo prihvatio tužbeni zahtev podnosioca zahteva o utvrđivanju prava svojine, odluka koju je pobio tuženi Q.D. Zatim je Vrhovni sud delegirao nadležnost Okružnom sudu u Prizrenu, zbog toga što je podnosilac zahteva bio u krvnom srodstvu sa predsednikom Okružnog suda u Peći. Apelacioni sud je usvojio kao osnovanu žalbu tuženog, a presudu Opštinskog suda u Peći je poništio i predmet je vraćen na ponovno suđenje. U ponovljenom postupku, Osnovni sud u Prizrenu je odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva. Takođe, Apelacioni i Vrhovni sud su odbili kao neosnovane žalbu i zahtev za reviziju podnosioca zahteva.

Sud podseća da podnosilac zahteva svoju glavnu žalbu povezuje sa „pogrešnim sprovođenjem materijalnog i proceduralnog prava“. U tom kontekstu, isti navodi da pošto je dozvoljeno saslušanje svedoka A. (T.) D. u suprotnosti sa zakonskim odredbama Zakona o parničnom postupku, on je doveden u nepovoljnu poziciju, čime je ugrožena jednakost stranaka u postupku, kao i da su redovni sudovi doneli odluku na osnovu slobodnog uverenja, a ne na osnovu dotičnih zakonski odredbi.

Stoga, razmatrajući gore navedene navode, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer navode koje je pokrenuo podnosilac zahteva i činjenice koje je on predstavio, kao i obrazloženja redovnih sudova što se tiče ocene svedoka i ostalih dokaza, kao i pravnog osnova za donošenje odluka, Sud smatra da podnosilac zahteva ne dokazuje i ne potkrepljuje dovoljno njegov navod da su redovni sudovi mogli primeniti zakon na pogrešan način, i shodno tome, njegovi navodi o pogrešnom tumačenju i pogrešnoj primeni važećeg zakona, kvalifikuju kao navodi koji spadaju u „četvrtu kategoriju“  i kao takvi, odražavaju navode na nivou „zakonitosti“  i nisu argumentovani na nivou „ustavnosti“. Kao posledica, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno stavom (2) pravila 39 Poslovnika o radu.