Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti presude  Rev. br. 518/22, Vrhovnog suda Kosova, od 8. juna 2022. godine

br. predmeta KI154/22

podnosiocu: Bekim Sahiti

Preuzimanje:

KI154/22, Podnosilac Bekim Sahiti; Ocena ustavnosti presude  Rev. br. 518/22, Vrhovnog suda Kosova, od 8. juna 2022. godine

KI154/22, rešenje o neprihvatljivosti, od 30. aprila 2024. godine, objavljeno 24. juna 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na činjenicu da je podnosiocu zahteva raskinut ugovor o radu od strane Aerodroma „Limak Kosova“ zbog teških povreda radnih obaveza. Podnosilac zahteva se ponovo obratio Aerodromu „Limak Kosova“ sa zahtevom da se ponovo razmotri odluka o prestanku rada, na šta nije dobio odgovor, i obratio se Osnovnom sudu tužbom protiv Aerodroma „Limak Kosova“, gde je tražio poništenje odluke tuženog o prestanku radnog odnosa sa zahtevom da se vrati na isto mesto rada i da mu se nadoknadi šteta prouzrokovana prestankom radnog odnosa. Osnovni sud je odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu, gde je ovaj usvojio žalbu podnosioca zahteva i poništio presudu [C. br. 171/2012] Osnovnog suda i predmet vratio na ponovno suđenje u prvom stepenu. U ponovnom postupku suđenja, Osnovni sud je presudom [C. br. 404/17] od 20. jula 2017. godine, poništio odluku Aerodroma „Limak Kosova“ o prestanku radnog odnosa, primoravajući docnjeg da vrati podnosioca zahteva na posao i naknadi mu materijalnu štetu i troškove parničnog postupka. Takođe, Osnovni sud je ocenio da je odlukom Aerodroma „Limak Kosova“ o prestanku radnog odnosa došlo do povrede zakonskih odredbi Zakona o radu na štetu podnosioca zahteva. Nakon žalbe Aerodroma „Limak Kosova“, Apelacioni sud je, na osnovu izvedenih dokaza, preinačio odluku Osnovnog suda i odbio zahtev podnosioca zahteva, ocenivši da nije izvršio svoje radne obaveze. Ovu odluku je potvrdio i Vrhovni sud, koji je odbio kao neosnovanu reviziju podnosioca zahteva za pogrešnu primenu materijalnog prava.

Sud podseća da podnosilac zahteva tvrdi da je osporena presuda doneta uz povredu njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a, kao i sa članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP-a.

Sud podseća da podnosilac zahteva u suštini tvrdi da su odluke koje su protiv njega doneli redovni sudovi u suprotnosti sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, budući da su isti propustili da ocene odluku [HR-2012-238/08.05.2012-PP] od 7. maja 2021. godine Aerodroma „Limak Kosova“ o prestanku radnog odnosa kao protivzakonitu sa relevantnim odredbama Zakona o radu, njegovim ugovorom i internim normativnim aktima Aerodroma „Limak Kosova“ , u svetlu nepoštovanja roka za obaveštenje o prestanku radnog odnosa.

Stoga, kao što se može primetiti iz obrazloženja prikazanog u tekstu rešenja, Sud primećuje da su Apelacioni sud i Vrhovni sud razmotrili navode podnosioca zahteva i objasnili da (i) je podnosilac zahteva prvobitno prošao kroz disciplinski postupak u kome je utvrđeno da je počinio težu povredu radnih obaveza; (ii) neispunjavanje radnih obaveza predstavljalo je okolnost za raskid ugovora o radu bez prethodne najave od 30. dana; (iii) postupak za otkazivanje ugovora o radu bio je u skladu sa članom 5.3 Ugovora o radu kojim je utvrđeno da poslodavac ima pravo da raskine ugovor bez upozorenja ako se zaposleni loše ponaša ili ne ispunjava radne obaveze, kao i u članu 70.4 Zakona o radu koji dozvoljava raskid ugovora bez prethodne najave ako je to određeno kolektivnim sporazumima ili internim aktima.

Sud takođe napominje da je podnosilac zahteva u podnetom zahtevu identifikovao 4. (četiri) konkretne odluke Vrhovnog suda kako bi potkrepio svoju tvrdnju o divergenciji u tumačenju zakona u odnosu na odredbe Zakona o radu, u okolnostima njegovog slučaja.

U kontekstu ovih odluka Vrhovnog suda, koje obuhvataju presude [Rev.br. 220/2018] od 4. jula 2018. godine, [Rev. 10/2018] od 16. oktobra 2018. godine, [Rev.br. 16/2019] od 7. jula 2019. i [Rev.br. 353/2020] od 2. novembra 2020. godine, jasno je da se ove odluke uglavnom fokusiraju na zahteve za reviziju protiv odluka nižestepenih sudova. Ove presude se uglavnom odnose na zahteve za reviziju protiv odluka nižestepenih sudova koje su podneli pojedinci u vezi sa glavnim zahtevom iznetim u njihovoj tužbi, posebno u slučaju poništenja obaveštenja poslodavca o neproduženju ugovora o radu. Vrhovni sud je, u slučajevima kada je odobravao reviziju, to učinio na osnovu nalaza da poslodavac nije uspeo da dokaže zakonitost obaveštenja o neproduženju radnog odnosa i nije poštovao interne procedure da opravda prestanak radnog odnosa, kao i da poslodavac nije uspeo da potkrepi svoje tvrdnje o neispunjavanju radnih obaveza od strane zaposlenih.

Sud ocenjuje da ne može da spekuliše o ustavnosti postupaka odvijenih u redovnim sudovima protiv drugih podnosilaca zahteva, posebno kada se ima u vidu da su u slučaju podnosioca zahteva data detaljna i obrazložena objašnjenja o primenljivosti zakona u okolnostima slučaja podnosioca zahteva. Da bi ocenio ispravnost odluke protiv podnosioca zahteva protiv drugih podnosilaca u drugim postupcima i slučajevima, Sudu su potrebni „razlozi sa težinom“, koji nedostaju u okolnostima konkretnog slučaja (vidi slučaj Suda KI107/22 podnosilac zahteva Valdet Avdiu, citiran iznad, stav 44).

Kao sažetak, Sud, uzimajući u obzir sve gore navedene detalje i nalaze, zaključuje da: (I) navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a su (i) zahtevi koji spadaju u kategoriju „četvrtog stepena“ i kao takvi, ovi zahtevi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama; (II) navodi podnosioca zahteva o povredi člana 54. Ustava i člana 13. EKLJP-a spadaju u treću kategoriju (iii), podkategoriju (a), „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, te kao takvi, po ustavnim osnovama, ovi navodi se proglašavaju očigledno neosnovanim.

Shodno tome, zahtev u celini, u skladu sa pravilom 34. (2) Poslovnika o radu, mora se proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim.

podnosiocu:

Bekim Sahiti

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni, Upravni